Roboti će zameniti pilote?

Američke agencije već rade na eksperimentima u kojima roboti ili operateri na daljinsko upravljanje zamenjuju kopilota ili pilota u kokpitu, navodi "Njujork tajms" dodajući da je sve manja potreba za ljudskim osobljem u pilotskoj kabini usled razvoja tehnologije senzora, računara i vestačke inteligencije.

Komercijalna avijacija je, naime, već automatizovana u velikoj meri. Savremenim letovima, uglavnom, upravljaju računarski autopiloti koji prate poziciju aviona na osnovu senzora pokreta i sistema za navigaciju, koje po potrebi ispravlja GPS. Softverski sistemi, takođe, koriste se za prizemljavanje komercijalnih letova, piše američki list.

Nedavno istraživanje pokazalo je da piloti u letilicama "Boing 777" prosečno sedam minuta tokom leta koriste ručno upravljanje dok piloti u avionima "Erbasa" pola sata potroše na ručno upravljanje. Komercijalni letovi, istovremeno, postaju sve "pametniji".

"Avion Erbasa zna dovoljno da ne udari u planinu", kaže profesor na Institutu za tehnologiju za aeronautiku i astronautiku u Mašačusetsu Dejvid Mindel dodajući da ta letelica ima sistem upozorenja, koji se obraća pilotu, ali ne preuzima kontrolu, mada to može u slučaju potrebe. Pentagon je, naime, već lansirao softver za automatsko pilotiranje u borbenim avionima "F 16", koji ima automatski sistem za izbegavanje sudaranja s tlom i koji je, navodno, spasio letelicu i njenog pilota u novembru prošle godine u sukobu sa snagama Islamske države.

Od 2013. godine vojni arsenal Pentagona koji je uložio ogromna sredstva u razvoj aviona-robota, broji više od 11.000 dronova. Bespilotne letelice, ipak, najčešće rade na daljinsko, a ne automatsko upravljanje. Agencija Ministarstva odbrane SAD odgovorna za razvoj novih tehnologija za američku vojsku (Darpa) najavila je da će ovog leta napraviti korak dalje u automatizaciji letova. Oni će tokom godine početi da sprovode ispitivanje rada vojnih aviona, u kojima će se, na mestu kopilota nalaziti robot, koji će moći da govori, sluša, koristi kontrole za upravljanje i očitava podatke sa instrumenata.

Roboti, koji nalikuju onima iz filma "Ratovi Zvezda", moći će da pokrenu poletanje i uzletanje aviona, asistiraće pilotu tokom leta, a moći će i da preuzmu kontrolu u vanrednim slučajevima. Kako navodi Darpa, plan je da robot-kopilot bude "fizički prisutan" u kokpitu i da može da preuzme kontrolu nad letelicom koristeći opremu koja je napravljena za ljude, kao što su upravljač, pedale, dugmići... Roboti bi, u najboljem slučaju, koristili tehnologije prepoznavanja glasa i sinteze govora kako bi mogli da razgovaraju sa pilotima i kontrolorima leta.

Naučnici iz NASA istražuju i korišćenje operatera za daljinsko upravljanje umesto kopilota na komercijalnim letovima što bi značilo da kontrolor leta na zemlji može poput "dispečara" da upravlja desetinama letova istovremeno, kao i da prizemi avion ukoliko se nešto desi pilotu.

"Da li možemo da imamo avion s jednim pilotom s mogućnošću da daljinskim upravljanjem kontrolišemo letelicu sa zemlje i da to bude bezbednije od današnjih sistema? Odgovor je da", kaže profesor na Univerzitetu Đuk i nekadašnji pilot "F-19" aviona Meri Kumings, koja radi kao istraživač u projektu Darpe.

Sistemom automatskog upravljanja aviona može se, takođe, uštedeti velika količina novca jer, kako se navodi u izveštaju NASA, troškovi rada na poziciji kopilota u 2007. godini iznosili su nekoliko milijardi dolara u svetskim avionskim kompanijama. Udruženje pilota, međutim, poručilo je u pismu američkom Senatu prošlog meseca da pilot može da vidi, oseti, čuje ili nasluti pokazatelje nekog problema i počne da planira akciju pre nego što problem ustanove senzori ili neki indikatori.

"Tehnologija takođe košta", rekao je vanredni profesor kosmičkog inženjeringa na Institutu za tehnologiju u Džordziji na simpozijumu NASA dodajući da "više tehnologije u kokpitu znači veću mogućnost kvara te iste tehnologije". Ipak, postavlja se pitanje da li bi putnici seli u avion kojim pilotiraju roboti ili ljudi desetinama hiljada milja od kokpita. "Ljudi traže ljude", zaključuje profesorka Kumings.