Kako su džihadisti menjali mapu Bliskog istoka?

Skoro vek nakon što su granice na Bliskom istoku formirali britanski i francuski kolonijalisti, ove granice počele su postepeno da se menjaju.

Granice koje su stvorili London i Pariz zamenili su nacrti teritorija džihadista, nacionalista, pobunjenika i gospodara rata, piše BBC.

Granica između Iraka i Sirije je pod kontrolom Islamske države, sirijski Kurdi se bore za svoju autonomiju u Iraku, a etnički i religijski pobunjenici haraju Libijom i Jemenom. Kako navodi BBC, nekada moćni glavni gradovi u ovim državama postali su irelevantni.

Ostatak sveta i dalje može da obrazuje ambasade u ovim državama, ali ne postoje stabilna ministarstva ovih zemalja sa kojima bi mogle da stupe u kontakt. Vlade u Damsaku, Sani i Bagdadu više nisu u mogućnosti da svoju volju izrazi na većim delovima teritorije u svojim državama.

"Države koje postoje na ovoj teritoriji više nemaju monopol upotrebe sile", rekao je profesor Favaz Gerges sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. To znači da se neke centralne vlade sada oslanjaju samo na vojsku i neke nedržavne aktere koji bi trebalo da ih brane.

Čak i najdragoceniji izvor na Bliskom istoku – nafta – izmiče Vladinoj kontroli. Kako se navodi, postoji mnogo načina na koje se vrši ilegalna preprodaja nafte i gasa u celom regionu. U zavisnosti tačke sa koje posmatraju Bliski istok, analitičari smatraju da ovu regiju sada karakteriše manjak demokratije, postkolonijalizam, korupcija, loši obrazovni standardi, i uspon radikalnog islama.

Kako piše BBC, u prošlim vremenima velike svetske sile uspevale su da utiču na situaciju i sačuvaju zemlje Bliskog istoka, ali sada ni Vašington ni Moskva nisu sposobni da stabilizuju situacije u Siriji, Libiji, Jemenu ili Iraku.

Pitanje koje najveći broj zapadnih diplomata postavlja jeste da li zemlje poput Egipta, Jordana, Bahreina, pa čak i Saudijske Arabije mogu da zadrže ili obnove poredak. Većina zemalja na Bliskom istoku je svoje granice dobila nakon Prvog svetskog rata, a najveća promena od tada usledila je nastankom Izraela 1948. godine.

Kako piše BBC, i u samom Izraelu postoje sporenja oko granica, a o novim granicama "sanjaju" Palestinci. "Oni vide haos u Iraku i Siriji i ovu odvratnu mašinu koja se naziva Islamska država kao jedinog igrača koji može da dovede do promena koji bi možda imali i korist za Palestince", rekla je Rouzmeri Holis sa Univerziteta u Londonu.

Bliski istok suočava se sa godinama haosa, a mnogi u regionu se vode religijom ili ideologijom. Za njih cilj nije, kako piše BBC, promena linija na karti, već promena načina na koji će društvo biti organizovano.