Njegova partija, koja želi mandat da izmeni ustav, sada se suočava sa najvećim izbornim izazovom posle 13 godina na vlasti.
Izbori za novi saziv 550-članog parlamenta, na kojima pravo glasa ima 56 miliona Turaka, održavaju se u kritičnom trenutku u modernoj istoriji ove zemlje, s obzirom na neizvesnost koja lebdi iznad njenog puta ka EU, njene sposobnosti da kontroliše 1.300 kilometara dugu granicu sa Irakom i Sirijom, i budućnosti 1,8 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.
Erdogan, koji je više od 10 godina bio premijer pre nego što je u avgustu 2014. postao predsednik, želi da vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), čiji je on suosnivač, obezbedi sebi dvotrećinsku većinu kako bi izmenila ustav i pretvorila parlamentarni sistem u predsednički. Međutim, nakon što je AKP osvojila tri ubedljive pobede na opštim izborima 2002, 2007. i 2011. godine, sada se javljaju prvi znaci slabljenja podrške koju ova partija uživa, dok ekonomski rast posustaje, a sve su žešće polemike o onome što kritičari vidi kao Erdoganove autoritarne tendencije.
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane ocenjuje da je AKP još uvek favorit i da turski birači još uvek ne žele da žrtvuju Erdogana time što bi izabrali opciju koja nije proverena i koja bi predstavljala svojevrstan prelaz u neizvesnu i nepredvidljivu budućnost.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar