G7: Iskoreniti glad i siromaštvo do 2030.

Na samitu će uz domaćina nemačku kancelarku Angelu Merkel učestvovati premijeri Italije, Japana, Kanade i Velike Britanije - Mateo Renci, Šinzo Abe, Stiven Harper i Dejvid Kameron, kao i predsednici SAD i Francuske - Barak Obama i Fransoa Oland, i predstavnici Evropske unije Donald Tusk i Žan-Klod Junker.

Teme samita su spoljna, bezbednosna i razvojna politika, zaštita mora i prirodnih resursa, bolesti siromaštva, trgovinski standardi, jačanje položaja žena i sigurnost u snabdevanju energijom a radio "Dojče vele" navodi da je tematski samit u znaku aktuelnih kriza i humanitarnih katastrofa. "Sukob u Ukrajini opet preti eskalacijom, zbog čega se nastavlja ledeno doba prema Rusiji, tu je i rat protiv terorističke tvorevine IS, u svetu još živi dve milijarde ljudi koji gladuju - duga je lista", navodi ovaj radio.

"Ko sumnja u smisao takvih susreta, mora samo da pogleda na trenutna krizna žarišta kako bi shvatio nužnost, čak i obavezu da zajednički intenzivno tražimo rešenja", izjavila je uoči skupa Merkelova, ističući važnost razmene mišljenja o važnim temama. Na programu stoje veoma raznolike teme, od promene klime, zagađenje mora, otpornosti na antibiotike, pa do borbe protiv epidemija.

Nemačka kancelarka želi da se zemlje G-7 obavežu da će do 2030. iskoreniti glad i apsolutno siromaštvo u svetu. Na pitanje da li Grčka trenutno baca u drugi plan sve druge velike ekonomske probleme, Merkelova je rekla u intervjuu za "Dojče vele" da ne veruje u to.

"Naravno da ćemo u kontekstu svetske ekonomije razgovarati i o situaciji u evrozoni. I sigurno ćemo razgovarati o tome koje smo probleme rešili. Moći ćemo da kažemo da je Irska, koja je isto imala program štednje, danas zemlja s najvećim rastom, da ekonomije u Portugalu i Španiji rastu. A onda ćemo razgovarati i o Grčkoj. Ali, to zaista nije glavna tema", rekla je nemačka kancelarka.

U ponedeljak, drugog dana susreta, u Elmau će stići i predsednici Nigerije, Tunisa i premijer Iraka, navodi nemački radio. Pre svega, biće reči o borbi protiv terorizma, ali će se tražiti odgovor na pitanje kako najrazvijenije zemlje mogu da pomognu u inkluziji, da se svi delovi stanovništva uključe u političku budućnost. Merkelova se založila za raspravu i o obrazovanju i profesionalnoj perspektivi devojaka i žena, kao i zaštiti na radnom mestu, konkretno o standardima za zaštitu okoline i socijalnu pomoć koji bi trebalo da važe u celom svetu.

Rusija, koja je u G-7 bila primljena 1998. godine, od 2014. faktički je odstranjena iz učešća u zasedanjima zbog događaja u Ukrajini. Iz Brisela je agencija Rojters javila, pozivajući se na diplomatske izvore, da će lideri "sedmorke" neformalno razgovarati o produženju evropskih sankcija Rusiji, dok formalna odluka pripada ministrima spoljnih poslova EU, koji će se u Briselu sastati kasnije ovog meseca. Merkelova je danas rekla da se Rusija proteklih godina sigurno nije "približila predstavama" koje su zajedničke za G-7.

"Kada je Rusija primljena, mislilo se da možda ipak ima više toga zajedničkog, upravo s obzirom na njen trud u oblasti odbrane, mislim pritom na partnerstvo NATO i Rusije", rekla je Merkelova, odgovarajući na pitanje da li Rusija pripada "toj zajednici vrednosti". Merkelova je kazala da, međutim, Rusija ostaje važan partner u drugim formatima - Normandijskom u kom predstavnici Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije diskutuju o krizi u Ukrajini, kao i u Grupi P5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka) koja razgovara o iranskom nuklearnom programu. "I kod traženja rešenja za sirijski građanski rat hoćemo i moramo da uključimo Rusiju. Rusija nam je potrebna. Želim samo da podsetim: uklanjanje hemijskog oružja iz Sirije uspelo je samo uz pomoć Rusije. Dakle, mi ćemo takođe razgovarati o tome u šta ćemo uključiti i Rusiju", rekla je nemačka kancelarka.

Lideri G-7 su odbili da učestvuju na samitu G8 u Sočiju 2014. godine, a nemačka štampa protekle sedmice prenela je kritike na račun lidera "sedmorke" - žestoke kao retko kada ranije pred neki međunarodni skup, i kritike nemačkih privrednika što na samitu neće biti prisutan ruski predsednik Vladimir Putin. Protivnici skupa tvrde da je samit preskup, mesto neprimereno, a okupljeni lideri nemoćni za rešavanje nakupljenih problema, predsedavajući Odbora za istok nemačke privrede Ekhard Kordes  rekao je da je samit sa Rusijom mogao da doprinese rešenju krize i "da Rusiju pokrene na konstruktivne korake u ukrajinskom konfliktu".

Kritiku zbog nepozivanja Putina izrekao je i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, navodeći da upravo kada postoje različiti stavovi treba razgovarati. Prema njegovim rečima, Rusija ima alternativu za Evropu, a Evropa za Rusiju nema, i budućnost Evrope je samo sa Rusijom. I većina učesnika (79 odsto) internet-ankete političkog magazina "Špigl" (Spiegel) smatra da je greška što ruski predsednik nije pozvan na samit, pošto se ukrajinski konflikt može rešiti samo dijalogom. Takođe, list navodi da se ne mora ukazivati da se bez Moskve nijedan problem u svetu ne može rešiti, već je dovoljno samo naglasiti da se Ukrajini ne može pomoći ukoliko se Putin izoluje.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer prekjuče je, takođe, izneo stav da evropski političari ne mogu biti zainteresovani da G-8 ostane u formatu G-7, jer je međunarodnoj zajednici potrebna Rusija. "Nama je Rusija potrebna za rešavanje zamrznutih sukoba, kako u našem evropskom regionu, tako i u Siriji, Iraku, Libiji, i oko iranskog nuklearnog programa“, rekao je šef nemačke diplomatije u intervjuu nemačkom listu "Noje osnabriker cajtung".

Zvanično, iz Moskve je rečeno da Rusija nikad nije napustila G-8, pa nema razloga ni da traži da se u nju vrati. "Naši partneri iz G-8 su ti koji su prošle godine napustili rusko predsedavanje. To je bila njihova suverena odluka. Mi ne kršimo ničiji suverenitet", rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov i, istovremeno, istakao da Rusiju mnogo više interesuju druge organizacije i da G-8 nije uvek produktivna. "Mnogo je interesantnije raditi s BRIKS-om i G20. Naročito zato što ova druga organizacija jača svoj uticaj na globalnom planu; njena agenda se razvija", dodao je Rjabkov.

"Bavarsku idilu" ometaju i demonstranti, navode nemački mediji. Očekuje se da će danas više od 10.000 ljudi demonstrirati uoči početka samita. "Predstavnici najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta uzimaju pravo da odlučuju o čitavom svetu, mada nemaju legitimnost za to. Politika zemalja G-7 znači neoliberalnu ekonomsku politiku, rat i militarizaciju, izrabljivanje, siromaštvo i glad, uništavanje okoline i ograničavanje prema izbeglicama", piše u manifestu udruženja "Zaustavite G7 u Elmau 2015", koje je na jednoj livadi u Garmiš-Partenkirhenu postavilo šatore protivnike samita.

Bezbednosne mere su velike, a od ove nedelje je u okolini dvorca uveden i takozvani "sigurnosni pojas" dug 16 kilometara, kao zabranjena zona kojom se ne sme hodati. U regionu je raspoređeno više od 20.000 policajaca, a federalna policija saopštila je da su vršene provere na granicama, a da nemačka granica ostaje otvorena po Šengenskom sporazumu.

Štampa je prenela da je osnova za zabrinutost bezbednosnih službi  i u činjenici da se savez "Stop G7 Elmau" nije jasno distancirao od nasilja u Frankfurtu iz marta na otvaranju nove centrale Evropske centralne banke, kada je povređeno 150 policajaca.

Bavarska vlada procenila je da će troškovi skupa iznositi 130 milona evra.