Poslednji minut juna imaće jednu sekundu više

Poslednji minut 30. juna ove godine trajaće 61 sekundu, što je fenomen koji se objašnjava neravnomernom rotacijom Zemlje.

Procedura kojom se dodaje jedna sekunda kako bi se uskladila dve vremenske skale, prirodna i atomska, nailaze na sve veće kritike i može se očekivati da se od nje u skorijoj budućnosti odustati.

U noći između 30. juna i 1. jula, u "Univerzalnom koordinisanom vremenu" (UTC), minuta između 23:59 i 00:00 časova trajaće sekundu više nego obično. Iako obični smrtnici neće ni primetiti taj "višak sekunde", veliki sistemi satelitske navigacije, kao i sistemi sinhronizovanja velikih kompjuterskih mreža moraće strogo da vode računa o ovoj promeni, objasnio je Danijel Gambis, direktor Službe za rotaciju Zemlje. Dodatom sekundom, usklađujemo dve vremenske skale, Univerzalno vreme (UT), zasnovano na rotaciji Zemlje i njenom položaju u odnosu na svemirska tela i Međunarodno atomsko vreme (TAI), ustanovljeno 1971.

Kada je 1972. međunarodnom konvencijom ustanovljeno Univerzalno koordinisano vreme, dogovoreno je da razlika između dve vremenske skale ne može biti veća od 0,9 sekundi. Od te 1972. godine, dodato je 26 sekundi (uključujući onu od 30. juna). Poslednji put je jedna sekunda dodata u junu 2012, a pre toga u junu 2008.

"Zemlja vrluda dok se okreće oko svoje ose dok su atomski časovnici smrtno disciplinovani", naveo je Gambis. Dugoročno, zbog uticaja gravitacija Meseca i Sunca, koji utiču na plime i oseke, plava planeta ima tendenciju da uspori svoje kretanje. Takođe je osetljiva na atmosferska kretanja, na promene ledenog pokrivača, zemljotrese, pa tako jedan dan ne traje tačno 24 časa.

Pojedine zemlje, poput Francuske i SAD, protive se dodavanju ove jedne sekunde, smatrajući da to nepotrebno komplikuje stvari, dok se druge, kao što je Velika Britanije, zalažu za njeno zadržavanje. Debata na tu temu biće održana u okviru Međunarodne unije telekomunikacija idućeg novembra kako bi se na naučnom nivou odlučilo da li da se sporna sekunda ukine ili ne.