Makedonija zna koliko ima roda, ali ne i stanovnika

Somalija je popis najavila za narednu godinu, a kada će se on dogoditi u Makedoniji još se ne zna, piše makedonski novinar Daniel Evrosimoski, koji kaže da se u toj državi uspešno broje rode, ali se ne mogu prebrojati i ljudi.

Koliko ljudi živi u Makedoniji to u ovom trenutku niko ne može da kaže, navodi Evrosiimovski u autorskom tekstu za Al džaziru, s obzirom na to da je poslednji popis obavljen pre 13 godina, a 2011. pokušaj redovnog popisa je doživeo potpuni fijasko. Pre 13 godina, Makedonija je imala nešto više od dva miliona stanovnika - 64 odsto su bili Makedonci, 25 odsto Albanci.

Strahuje se, kaže, da promena tih brojeva može doneti nepredvidive posledice po zemlju. Godine 2011. pokušaj redovnog popisa je završio je potpunim fijaskom. Nekoliko dana pre početka, više članova Državne popisne komisije, kao i njen predsednik, podneli su ostavke. Popis je bio praćen optužbama o brojnim nepravilnostima.

Različito se tumačio zakon - ko sme, a ko ne sme biti popisan i sa kakvim dokumentima. Desetak dana kasnije je prekinut, bez datuma kada bi se trebalo sprovesti ponovo. Predstavnici vladajuće stranke tvrdili su da je zaustavljanje popisa bilo u interesu države i međuetničkih odnosa, dok je opozicija tražila odgovornost i objašnjenje ko je želeo da falsifikuje proces.

Demograf Slave Risteski, član Državne popisne komisije 2011. godine, kaže da je taj pokušaj popisa najverovatnije propao zbog političkih razloga. I pored korišćenja metodologije EUROSTAT-a, vladajuća koalicija nije mogla da se dogovori, misleći da bi rezultati predstavljali problem, što, prema njemu, nije trebalo biti razlog za strah. Sramno je, kaže Risteski, da država nama popis koji se obično sprovodi u razmaku od pet do 10 godina, a koji je vrlo značajan za vođenje ispravne ekonomske i demografske politike.

Makedonski premijer Nikola Gruevski kaže da vlada planira sprovođenje popisa, ali se još rade analize. Razmišljali su da se 70 posto podataka obezbedi elektronskim putem matične evidencije, dok ostalih 30 procenata bi bilo prikupljeno terenski, uz elektronske provere biometrijskih podataka.

Prema njemu, to bi trebalo osigurati da se određeno lice nalazi u zemlji i da odgovara na pitanja, a ne neko drugi umesto njega.

Gruevski je dodao da je namera popis organizovati prema najvećim evropskim standardima, kako ne bi bila izazvana nikakva sumnja među etničkim zajednicama, političkim partijama i pojedincima.

Makedonske NVO, njih 46, reagovalo je na ovu izjavu premijera istakavši da vladajuća koalicija nema ni legitimiteta, ni kredibiliteta za sprovođenje popisa. Navode da niko nije podneo odgovornost nakon četiri godine od neuspešnog popisa, kada je Gruevski saopštio da je vlada onemogućila falsifikat.

Bojan Maričić iz Makedonskog centra za evropsko obrazovanje, jedne od nevladinih organizacija potpisnika ove reakcije, kaže da postoje i etnički i politički razlozi zašto Makedonija još ne može da sprovede popis. Prebrojavanje po etničkoj liniji i insistiranje na brojkama za već stečena prava vodi u problem, ali dodaje kako to nije jedini razlog.

"Borba za etnički ponos ili prava je samo frontalna priča, koju političari promovišu pred svojim glasačima. U suštini, priča je dublja. Radi se o manipulaciji javnim brojevima, manipulaciji institucija i javnih politika i manipulaciji izbora. Ovim vlastima se ne dopadaju brojke i nezavisni izvori koje bi potvrdili neke objektivne brojke", kaže Maričić.

On tvrdi da kada nema popisa, puno je lakše da vlast kroji svoje politike svojevoljno, bez konkretnih analiza.

"Zato imamo i propalih fakulteta, raseljenih gradova, probleme u zdravstvu. To se duži na jednu neplansku politiku, koja krije brojeve kako bi provodila samovolje", uveren je Maričić.

Politički analitičar Albert Musliu smatra da je glavni problem politička volja. Popis može da se sprovede, ali pitanje je da li će neko pokušati da taj popis ospori i da celi taj proces izgubi smisao, posebno u ovakvoj napetoj političkoj situaciji.

Temu popisa, prema njegovim rečima, minimalizovale su vladajuće političke elite, a ne građani.

Inače, od nezavisnosti, Makedonija je sprovela dva popisa - 1994. i 2002. godine, koji je i poslednji relevantan podatak o strukturi stanovništva. Datum za novi pokušaj popisa još niko ne saopštava. S obzirom na to da su za april naredne godine najavljeni vanredni parlamentarni izbori, malo je verovatno da će do tada biti sprovedena ova kompleksna operacija.

U međuvremenu, Makedonija ostaje jedina evropska i jedna od retkih zemalja sveta koja ne zna tačno koliko ljudi u njoj živi.

Ono što je poznato je da u Makedoniji ima 3.661 roda u 817 gnezda.