VIDEO: 11. septembar, dan koji je promenio svet

Punih 15 godina kasnije, Amerika još uvek strahuje od novih napada. Ratovima u Iraku i Avganistanu ne vidi se kraj, a Libija i Sirija su u međuvremenu pretvorene u stratišta. Osama bin Laden i Sadam Husein su ubijeni, a mesto Al Kaide zauzela je strašnija i uticajnija Islamska država.

U napadima Al Kaide 11. septembra ukupno je ubijeno 2.996 osoba, dok ih je 6.000 povređeno. Al Kaida je otela četiri aviona, od kojih su dva uništila kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, jedan je pao na Pentagon, dok je četvrti pao u Pensilvaniji. U napadu je učestvovalo 19 pripadnika Al Kaide. Ubijeni su državljani 90 zemalja i ovaj napad smatra se najtežim napadom na teritoriju SAD od Perl Harbura 7. decembra 1941. godine.

Zgarišta kula Svetskog trgovinskog centra odavno su raščišćena, lider Al Kaide Osama bin Laden je ubijen, pohvatani su mahom svi inspiratori verovatno najstrašnijeg terorističkog napada u istoriji čovečanstva. Al Kaida praktično više i ne postoji, ali Amerikanci još uvek strahuju da bi se mogli naći na meti napada radikalnih islamista.

Ove godine taj strah izraženiji je nego ranije. Istraživanje javnog mnenja koje su zajednički sproveli Si-En-En i ORC pokazuje da polovina stanovnika Amerike smatra da će radikalni islamisti napasti SAD u vreme godišnjice napada na Vašington i Njujork. Pre pet godina, od novih napada strahovalo je 39 odsto Amerikanaca, a rast uznemirenja u Americi tumači se uticajem akcija Islamske države i napadima na bostonski maraton, regrutni centar u Tenesiju, pucnjave u San Bernardinu i Orlandu, ali i nedavne događaje u Nici, Parizu i Briselu, piše RTS.

Američki predsednik Barak Obama, istovremeno, tvrdi da se Sjedinjene Američke Države nikada neće predati strahu, obećavajuću sunarodnicima "nemilosrdne" akcije protiv Al Kaide, Islamske države i svih ostalih organizacija radikalnih islamista koje seju strah i smrt po svetu.

Godišnjica napada poklopila se sa vrhuncem kampanje za predsedničke izbore u SAD, pri čemu i Donald Tramp i Hilari Klinton, svako na svoj način, tvrde da bi bolje zaštitili Ameriku od mogućih budućih napada. Obećanja predsedničkih kandidata, suštinski, predstavljaju reakciju na seriju istraživanja javnog mnjenja, prema kojima se borba protiv terorizma, posle punih osam godina, na velika vrata vratila na listu vrućih tema američke politike. Razlog tome leži u činjenici da Amerika, ni punih 15 godina nakon 11. septembra nije uspela da pronađe način da porazi radikalne islamiste.

Prema računicama koje su, odvojeno, objavili Bostonski i Braun univerzitet, do sada je na akcije protiv radikalnih islamista potrošeno 4,79 hiljada milijardi dolara. Uzimajući u obzir način na koji je Vašington finansirao ratove, konačni račun će 2053. godine iznositi 7,9 hiljada milijardi dolara.

Tokom sukoba, u Avganistanu i Iraku ubijeno je 2.200, odnosno 4.500 Amerikanaca. Broj mrtvih Iračana i Avganistanaca nemoguće je precizno utvrditi jer se procene kreću od nekoliko desetina hiljada do više od milion mrtvih. U međuvremenu, radikalni islamisti izazvali su haos u, do tada, relativno stabilnim zemljama poput Libije i Sirije.

Ratovi mlađeg Džordža Buša

Odmah posle napada 11. septembra, Buš je naredio invaziju Avganistana, očekujući da će brzom akcijom samleti otpor talibana i neutralisati uticaj Al Kaide na radikalne islamiste širom sveta. Njegov plan tek je donekle uspeo jer su nadmoćne koalicione snage bez problema razjurile talibane i uspostavile vojnu vlast širom Avganistana.

Uhvaćene su desetine saradnika i boraca Osame bin Ladena, za koje su formirani posebni vojni sudovi, a najznačajniji među zarobljenicima zatvarani su u bazu Gvantanamo na Kubi kako radikalni islamisti ne bi imali pravnu zaštitu koju im garantuje Ustav SAD. U narednih 15 godina, tek šačica islamista je osuđena na zatvorske kazne, a Obama, uprkos glasnim obećanjima, ni za osam godina u Beloj kući nije uspeo da stvori uslove za zatvaranje tog zatvora.

Američka akcija u Iraku

Globalna američka akcija protiv radikalnih islamista, koja se na trenutke pretvarala u pravu paranoju, rezultirala je hapšenjem hiljada navodnih terorista, koji su bili zatvarani po tajnim zatvorima širom sveta i sa mesta na mesto prebacivani jednako tajnim letovima Centralne obaveštajne agencije, CIA. Mučenja, pogrešne identifikacije i bezrazložno nasilje u velikoj su meri narušili američki ugled u svetu.

Dodatni udarac američkom prestižu zadala je Bušova odluka da u martu 2003. godine, zbog navodnih arsenala oružja za masovno uništenje, pokrene invaziju Iraka, što je, u kasnijem sledu događaja, razbuktalo duboke etničke podele u toj državi i dovela je na ivicu raspada. Amerikanci i Britanci su brzo slomili otpor vojske Sadama Huseina, koji je kasnije uhvaćen i pogubljen, ali je promena političkog balansa svakodnevicu ispunila bombaškim napadima, ubistvima i pogubljenjima.

Istovremeno, u Iraku je od gotovo beznačajnih frakcija Al Kaide, nastala Islamska država, koja kontroliše značajne delove Iraka, susedne Sirije, ali i Libije, Somalije i Jemena.