"Neki ljudi tek kada odu u penziju usude se da pogledaju unazad i zatraže uvid u svoje dosijee. To je posledica straha da će otkriti da su ih možda špijunrale komšije ili prijatelji", rekao je Jan, koji je bio aktivista u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.
Mada je interes za dosijee veći nego što se očekivalo, broj zahteva će vremenom verovatno opadati, navodi Jan, koji vodi arhiv od 2011. Prošle godine uvid u svoj dosije zatražilo je 48.600 ljudi, a do novembra 2017. oko 46.300.
"Dosijei otkrivaju pojedinačne sudbine, ali i dokumentuju kršenja ljudskih prava uopšte", kaže Jan. On je dodao da zahteve podnose i mlađi ljudi koji žele da saznaju nešto više od životima preminulih članova porodice.
Međutim, problem arhiva, koji je osnovan 1990. godine, je veliki zaostatak. Dok se oko dve trećine zahteva reši za nekoliko nedelja, za ostale je potrebno sprovesti detaljnije istraživanje u velikoj Štazijevoj arhivi koje može potrajati mesecima, rekao je Jan.
Komentari 1
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar