Detalji, međutim, nisu poznati. Konkretne odgovore na pitanja poslaničkog kluba Levica, Vlada tretira kao poverljive.
Savezna vlada u Berlinu ne isključuje "potencijalne pretnje od strane pojedinaca i podgrupa iz islamističke scene" u Bosni i Hercegovini. To se navodi u odgovorima Vlade na upitnik poslaničkog kluba Levice u Bundestagu u koje Dojče vele ekskluzivno ima uvid. Dodaje se da postoje pojedinačni kontakti radikalnih islamista sa Balkana i onih iz Nemačke. Savezna vlada, međutim, tvrdi da obaveštajna služba BND nema konkretne indicije o jačanju islamističkih tendencija u Bosni.
Time nemačka vlada donekle demantuje izveštaj lista Berliner cajtung, koji je u novembru prošle godine, pozivajući se na bezbednosne krugove, javio da BND zbog islamističke pretnje pojačano drži na oku Balkan, a posebno Bosnu. No nakon ovog odgovora Vlade ostaje prostora za spekulacije jer se konkretni odgovori na mnoga pitanja Levice tretiraju kao posebno poverljivi te ne mogu biti prezentovani javnosti.
Tako se recimo Vlada javno ne izjašnjava o novcu iz zemalja Arabijskog poluostrva kojim se navodno ciljano podstiče vehabijska interpretacija islama na Balkanu. Takođe, Vlada ne želi da objavi saznanja o školovanju balkanskih imama u Turskoj i Saudijskoj Arabiji te njihovoj delatnosti na Balkanu.
"Nasuprot BND-u, Vlada pokušava da u javnosti umanji rastuću islamističku opasnost", kaže Sevim Dagdelen, u poslaničkom klubu Levice zadužena za spoljnu politiku. Rastući broj nasilnih islamista na Balkanu ima ogromne posledice po bezbednost u Nemačkoj, tvrdi Dagdelenova za Dojče vele. "Uz to je potpuno neprihvatljivo da Savezna vlada i dalje taji ulogu država Arabijskog poluostrva, pre svih Saudijske Arabije, ali i Turske."
Bez podataka o broju boraca
Savezna vlada kao "posebno osetljive" tretira podatke o broju boraca koji su se iz BiH i sa Kosova priključili džihadističkim grupacijama poslednjih godina. Prema ranijim medijskim izveštajima, te dve balkanske zemlje su – posmatrano prema broju stanovnika – evropski prvaci u izvozu islamističkih boraca.
No Vlada ipak otkriva zanimljivu procenu: borci sa Balkana se nisu priključivali samo Islamskoj državi (njih 70 odsto) i bivšem frontu El Nusra (20 odsto), već u deset odsto slučajeva i grupama pod krovnom markom Slobodne sirijske armije koja se bori protiv režima Bašara el Asada.
Dokazano je, dodaje se u odgovorima, da se više boraca regrutuje iz salafističkih sela u BiH poput Gornje Maoče. Savezna vlada to selo naziva "paradnim primerom" i "mustrom" prema kojoj su u toj zemlji nikla i druga "mala naselja" čiji stanovnici svoj religijski i socijalni život orijentišu prema "ranoislamskim navikama i običajima".
Ojačati liberalni islam
Oštriji je u svojoj oceni bio Vedran Džihić, istraživač Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. On je u jednom ranijem intervjuu za Dojče vele rekao da se radi o "radikalnom odstupanju od tradicionalnog balkanskog islama".
"Vidimo pripadnike salafijskog pokreta na ulicama, aktivni su u raznoraznim kulturnim odeljenjima, imaju paralelne džemate van zvanične islamske zajednice. Jasno je da uz pomoć Saudijske Arabije i drugih zemalja grade paralelnu infrastrukturu koja se direktno suprotstavlja tradicionalnim islamskim zajednicama", rekao je tada Džihić.
Prema njegovom mišljenju, važno je baviti se problemima koji su doveli do jačanja ekstremizma, a među njih su neki drugi istraživači ubrojali pre svega siromaštvo. Dalje, rekao je Džihić, važno je ponuditi pravu perspektivu evropskih integracija "koja je sada upitna", zatim ojačati tradicionalnu balkansku interpretaciju islama u okviru evropske debate i pojačati saradnju evropskih obaveštajnih službi.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar