Među mogućim kandidatima da u jesen 2019. zamene Luksemburžanina Žan-Kloda Junkera najčešće se pominje ime Francuza Mišela Barnijea, trenutno glavnog pregovarača EU za Bregzit.
Njegova kandidatura je bila viđena i 2014. godine, ali tada se Evropska narodna partija (EPP) opredelila za reizbor Junkera.
Junker je tada bio isturen kao "vodeći kandidat" (Spitzenkandidat), prema nemačkom imenu za proceduru po kojoj evropske partije predlažu prve na svojim listama za evropske izbore. Ideja je bila da predsednik Komisije bude prvi na listi partije koja osvoji najviše mesta u Evropskom parlamentu.
EP, koji glasanjem bira šefa Komisije, želi da taj metod bude ponovo upotrebljen jer, kako navodi agencija AFP, smatra da će tako biti uvećana transparentnost i ojačan politički legitimitet kako samog EP, tako i Komisije.
Međutim, evropski sporazumi daju ovlašćenje članicama EU da kvalifikovanom većinom imenuju kandidata za predsednika EK, iako ti ugovori neodredjeno zahtevaju da se "uzmu u obzir izbori za EP".
Više evropskih lidera, na čelu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, protivili su se metodu "vodećeg kandidata" a očekuje se da to ponove na samitu u Briselu 23. februara, piše AFP.
"U više evropskih prestonica je 2014. bilo frustracije zbog toga što procedura koja je dovela do Junkerove nominacije nije bila dovoljno transparentna", naveo je jedan izvor.
Neki smatraju da taj sistem dovodi do politizacije EK, što se ocenjuje kao štetno. Drugi se plaše situacije u kojoj bi evroskeptične partije ostvarile uspeh na evropskim izborima, što bi moglo da dovede do izbora njihovog kandidata.
Zbog toga se očekuje da evroposlanici oštrije nastupe na sednici naredne nedelje u Strazburu.
"Evropski parlament će odbiti svakog kandidata za predsednika Komisije koji ne bude nominovan kao 'vodeći kandidat' pre izbora za EP", upozorio je šef poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu, Nemac Manfred Veber.
Prema njegovim rečima, ako vlade članica EU pokušaju da odbace taj princip, onda će "morati da objasne zašto, uprkos velikim govorima o neophodnosti demokratskih promena u Evropi, nisu zaista spremne da se odreknu netransparentnosti i tajni".
I Junkerov šef kabineta, Nemac Martin Selmer, pozvao je da se 2019. ponovi procedura iz 2014.
On je u poruci na Tviteru izneo stav da bi pobednički "vodeći kandidat", koji je "vodio kampanju širom Evrope i osvojio najveći broj mandata", imao jači legitimitet kao predsednik EK od osobe "izabrane iza zatvorenih vrata".
Budući da još uvek nije odabrana formula po kojoj će se birati, još uvek nema zvaničnih kandidata.
Mišel Barnije, nekadašnji evrokomesar i više puta ministar u francuskoj vladi, nijednom nije rekao da bi se ponovo kandidovao za funkciju, ali ga trenutne dužnosti stavljaju u prvi plan.
"On je uradio veoma dobar posao", ocenio je jedan visoki evropski zvaničnik i dodao da je "način njegovog vodjenja Bregzita povećao poverenje u Komisiju".
Drugo ime koje se spominje je Dankinja Margret Vestager, komesarka za konkurenciju koja je nanela više udaraca američkim internet kompanijama.
Mogućnost kandidature nije odbacio ni francuski socijalista Pjer Moskovisi, komesar za ekonomiju.
Komentari 1
smukandza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar