Ko kontroliše najotrovnije hemikalije na svetu

Jedna organizacija prati tragove smrtonosnih hemikalija koje čuvaju zemlje širom sveta.
Ko kontroliše najotrovnije hemikalije na svetu
Foto: Pixabay
Međunarodni stručnjaci okupili su se u Velikoj Britaniji kako bi testirali uzorke nervnog agensa upotrebljenog u pokušaju ubistva bivšeg špijuna i njegove ćerke. Pošto su prikupili uzorke otrova korišćenih u napadu na Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju, tim iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) započeće testiranje čiji se rezultati očekuju za najmanje dvadeset dana. 
 
Britanska vlada tvrdi da je upotrebljena supstanca novičok - grupa nervnih agensa koju Rusija, prema Londonu odgovorna za ovaj napad, "skladišti u velikim količinama". Vlada je odbacila tvrdnje Rusije da je otrov poreklom iz britanske ustanove Porton Daun. 
 
Ova organizacija obavlja posao u okviru međunarodnog režima kontrole koji određuje šta jeste, a šta nije dozvoljeno kada je reč o veoma toksičnim hemikalijama. Pravila su određena Konvencijom o hemijskom oružju iz 1997. godine koju su potpisale 192 zemlje. Samo četiri zemlje nisu potpisnice Konvencije - Severna Koreja, Izrael, Egipat i Južni Sudan, koji je trenutno u procesu potpisivanja. One su, prema međunarodnom pravu, ipak u obavezi da se pridržavaju odredaba ugovora. 
 
Operativni ogranak Konvencije, haški inspektorat OZHO-a, nadgledao je uništenje gotovo 97 procenata prijavljenih svetskih zaliha hemijskog oružja. 
 
Zemlje su se dogovorile da nikad neće proizvoditi, skladištiti ili koristiti hemijsko oružje - niti da će drugima pružati pomoć u tome. Od njih se takođe tražilo da prijave sopstvene zalihe hemijskog oružja i mesta na kojima bi moglo da se proizvodi.
 
Konvencija o hemijskom oružju
 
Član 1, deo prvi 
 
Svaka država potpisnica ove Konvencije obavezuje se da ni pod kojim uslovima neće: 
 
a) razvijati, proizvoditi ili na bilo koji drugi način pribavljati, skladištiti ili zadržavati hemijsko oružje, kao i obezbeđivati hemijsko oružje, direktno ili indirektno, bilo kome drugome; 
 
b) koristiti hemijsko oružje; 
 
c) učestovati u bilo kakvim vojnim pripremama upotrebe hemijskog oružja; 
 
d) pomagati, ohrabrivati ili podsticati na bilo koji način bilo koga da učini neko delo zabranjeno državama potpisnicama ove Konvencije.
 
Inspektori OZHO-a koriste ove podatke kako bi nadgledali uništavanje hemijskog oružja i pogona za njihovu proizvodnju - što je proces koji bi trebalo da se odigra tokom narednih deset godina. Većina zemalja poštuje ovaj rok - osim Rusije, koja je nasledila zalihe bivšeg Sovjetskog Saveza, i Sjedinjenih Američkih Država. Razlog za to kašnjenje je veličina njihovih arsenala, kao i tehnički problemi i troškovi razoružanja. 
 
Pre nekoliko meseci, Rusija je izjavila da je završila uništenje gotovo 40.000 tona prijavljenih agensa - najveće zalihe na svetu. Ta akcija ni po čemu nije sporna, pošto je ceo proces izveden pod budnim okom inspektora OZHO-a. 
 
Sjedinjene Američke Države su uništile oko 90 procenata prijavljenih zaliha, odredivši 2021-2022. godinu kao datum okončanja procesa. Jedan od problema bio je kako ubediti lokalne zajednice da će se posao bezbedno obaviti u njihovom komšiluku.
 
Ali šta je sa drugim hemikalijama, a posebno novičocima?
 
Novičoci - oni za koje se sumnja da su upotrebljeni u napadu na Skripaljove - nisu prijavljeni OZHO-u i te hemikalije nikad nisu podlegale bilo kom režimu kontrole, delom zbog toga što njihova hemijska struktura nije potpuno jasna. 
 
A precizni nazivi su od ključne važnosti, pošto Konvencija dozvoljava zemljama da legalno poseduju širok spektar hemikalija koje je moguće identifikovati.  Prema Konvenciji, zemljama je dozvoljeno da skladište toksične hemikalije i njihove prekursore za mirnodopsku upotrebu u industriji, poljoprivredi, naučnim istraživanjima i medicini. 
 
Prepoznato ili potencijalno hemijsko oružje, kao i hemikalije koje bi mogle da se koriste u njegovoj proizvodnji, sme da se skladišti samo u ograničenim količinama. Potpisnicama je dozvoljeno da poseduju ukupno jednu tonu, i vode jednu ustanovu, obično laboratoriju, u kojoj se te supstance proizvode. Te zalihe mogu da se koriste u razvoju zaštitne odeće, gas maski, protivotrova, kao i za razvoj metoda kojima će se hemijsko oružje identifikovati. 
 
OZHO proverava količinu tih zaliha do u jedan miligram. Pomno se nadziru i zalihe drugih supstanci koje imaju širu industrijsku primenu, ali se mogu koristiti i u proizvodnji hemijskog oružja. 
 
Vlade država su u obavezi da vode kompletnu evidenciju o proizvedenim, prodatim, upotrebljenim ili uništenim količinama i te informacije se svake godine moraju predati OZHO-u. OZHO proverava te izveštaje i svake godine sprovodi stotine inspekcija industrijskih kompleksa širom sveta. 
 
Iako novičoci ne potpadaju pod ovu kontrolu i nijedna zemlja ih nije prijavila OZHO-u, za njihovo postojanje se zna od devedesetih godina prošlog veka. Vrlo je verovatno da su se u nekim državnim laboratorijama proizvodile vrlo male količine. 
 
Njihove karakteristike bi trebalo da budu sačuvane u bazama podataka, kako bi njihov identitet mogao da bude potvrđen u kasnijim fazama, ako bi se otkrilo da predstavljaju do tada nepoznat otrov u nečijoj krvi. 
 
Još uvek se ne zna da li se baš to odigravalo i u britanskim laboratorijama za hemijsku odbranu. Ali veoma je važno što su naučnici koji u njima rade bili u stanju da tako brzo identifikuju novičok nervni agens upotrebljen u napadu na Skripaljove. Prepoznavanje agensa je ključno za medicinski tretman koji će dobiti Skripaljovi i detektiv Nik Bejli - policajac povređen u napadu. 
 
O ovom tekstu 
 
BBC je naručio ovu analizu od stručnjaka koji radi za organizaciju koja nije ni na koji način povezana sa BBC-jem. 
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

U Srbiji Milanović dobio više glasova

Među biračima koji su u drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske glasali u Srbiji, više glasova dobio je aktuelni predsednik i kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović.

Austriji preti kazna Evropske unije

Nekada hvaljena zbog fiskalne discipline, Austrija rizikuje da bude kažnjena od strane Evropske komisije (EK) zbog prekomerne javne potrošnje od 2024. do 2026. godine.

Jak zemljotres u Meksiku

Jak zemljotres, magnitude 6,2 pogodio je jugozapad Meksika, saopštio je Američki institut za geofiziku (USGS), a za sada nema izveštaja o žrtvama ili šteti.

Oliver Stoun: Kosovo je gangsterska država

Američki režiser Oliver Stoun rekao je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom, objavljenom na mreži X da je, kako je naveo, "Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem".

Kipar uskoro u šengenskoj zoni

Kipar će do kraja ove godine rešiti sva tehnička pitanja neophodna za pridruživanje šengenskoj zoni, izjavio je kiparski predsednik Nikos Hristodulides.