Bio je to bataljon sastavljen od žena, a borile su se na istočnom frontu. Bočkareva je umrla 16. maja 1920. godine, u 30. godini, a streljali su je boljševici, piše "Njujork tajms".
Iako je živela kratko, postala je svetska senzacija. Bila je okrutna vojna veteranka, čija je privrženost ratnim ciljevima Rusije privukla pažnju ruskih političara i vojnih veterana i novinara, ali i istaknutih aktivista za prava žena.
Tokom života susrela se s tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom i engleskim kraljem Džordžom V kao i sufražetkinjom Emelin Pankherst. Teodor Ruzvelt joj je dao 1.000 dolara koje je dobio uz Nobelovu nagradu za mir. Ipak, Bočkareva je bila istorijska gubitnica jer je podupirala rat koji ju je doveo do potpune propasti.
Njen meteorski uspon do slave bio je potpuno zapanjujuć s obzirom na njen strogi patrijarhalni odgoj. Rođena je u siromašnoj porodici u julu 1889. i odrasla u sibirskom gradu Tomsk. Njen otac je bio alkoholičar koji je tukao nju, njene tri sestre i majku. Prvi brak, u koji je stupila s 15 godina, nije dugo potrajao jer je i njen muž bio nasilni alkoholičar, napisala je u svojoj autobiografiji 1919. godine. Zapravo je bila u novom odnosu, suočavajući se sa starim obrascima koje je upoznala kao devojčica. Od nasilja i alkoholizma je dakle pobegla u vreme kad je Nemačka objavila rat Rusiji u avgustu 1914. godine.
Iako su bile retke, žene borci nisu bile sasvim nepoznate u Prvom svetskom ratu. Bočkareva je odmah poslala telegram ruskom caru da joj dopusti da služi vojsku. U svojoj autobiografiji, koju je diktirala na ruskom jeziku, ali je objavljena na engleskom, opisala je kako ju je obuzeo uzvišeni osećaj koji se širio Rusijom i naterao je da dela.
"Moje je srce žudelo da bude tamo, u uzavreloj ratnoj atmosferi, da se krstim u toj vatri i da se zapalim u toj lavi. Duh požrtvovanosti me je potpuno obuzeo. Domovina me zvala", objasnila je razlog odlaska.
Čitaoci, doduše, sumnjaju u istinitost mnogih događaja o kojima piše u svojoj biografiji, a jedan istoričar se zapitao da li je moguće da je njena majka, kad je Bočkareva otišla u rat, zaista iskidala sliku cara u komadiće? Zatim, da li je zaista Bočkareva upoznala Vladimira Iljiča Lenjina i da li je stvarnop odbacila ideju da sarađuje s boljševicima?
Ali jedno je sigurno - Bočkareva je obožavala vojnički život, prihvatajući uniformu kao vrstu prerušavanja i potpune promene stila života, počevši od šišanja na kratku frizuru. Posećivala je javnu kuću i zavodila je žene. Umalo je poginula kad je zaspala na krovu voza i s njega pala. I, prema njenom pričanju, kolege vojnici su je obožavali - njihovu "Jašku", kako su joj tepali, jer se dokazala i na bojištu. Bočkareva je bila jedna od njih: izdržala je baražnu topovsku vatru, spasavala ranjenike sa ničije zemlje, volontirala u misijama izviđanja, a bila je i nekoliko puta odlikovana i preživela nekoliko ranjavanja.
Ali doživela je omalovažavanja i seksualno uznemiravanje, počevši od prve noći u kasarni u Tomsku.
"Cele noći živci su mi bili napeti i šake stisnute. Jedva sam dočekala ustajanje u pet ujutro", napisala je. Ali pokazala je hrabrost. I njena je svest rasla, jer se njena slika pojavila u pamfletima i novinama; dok je večerala s vojnim i vladinim čelnicima i dok je išla u susret zvaničnicima, aktivistima za prava žena i socijalističkim simpatizerima koji su posećivali front.
Besi Biti, reporterka za San Francisko bilten koji je objavio Bočkarevu na naslovnici, prisetila se susreta s njom u tekstu objavljenom 1918. pod naslovom "Crveno srce Rusije".
"Kad bi je videli na ulici, morali biste u nju pogledati nekoliko puta da biste bili sigurni da li je muškarac ili žena", napisala je Biti. "Nakon prvih nekoliko dana protestovanja, njeni saborci ubrzo su zaboravili da je žena."
Godine 1917. Bočkareva se našla u vojsci demoralisanoj ratom. Dezertiranje, pobuna i sabotaža bili su zastrašujući. Alekandar Kerenski, čelnik ruske privremene vlade, očajnički je tražio vojnike za bitku. Složio se oko stvaranja čete sastavljene od žena. Nejasno je da li je to bila njegova ideja ili mu je to predložila Bočkareva.
Glavni zadatak čete bila je propaganda. Trebalo je da podstaknu muškarce da se pridruže borcima, i da osećaju sramotu ako to odbiju. Odziv je bio izvanredan: Prvi ruski ženski bataljon smrti dobio je više od 2.000 dobrovoljki. Bočkareva govori o samo 300 žena.
Ipak, uprkos publicitetu i njenom iskustvu na bojištu, njenom bataljonu je nedostajalo discipline. Bočkareva je bila nemilosrdni zapovednik, kako ju je opisala Lori Stof, autorka knjige "Borile su se za domovinu: ruski ženski vojnici u Prvom svetskom ratu i revoluciji".
"Bila je uverena da je jedini način da ih pretvori u prave vojnike taj da ih odvoji od bilo kakve ženstvenosti", govori Stof. profesorka ruskih i istočnoevropskih studija na Baretu, pri Univerzitetu Arizona.
Obrijala im je kosu, zabranila četkice za zube, naterala ih da pljuju i smrde na znoj kako bi što više ličile na muškarce, ali bataljon je ipak doživeo neuspeh. Dejstvo jedinice na moral bio je zanemariv. Vojni poredak se raspadao. Nije problem bilo to što su vojnici bile žene. Problem je bio što je rat i na frontu i u pozadini postao vrlo nepopularan. Nestalo je početne zanesenosti.
Nakon što su boljševici Oktobarskom revolucijom 1917. preuzeli vlast, Aleksandar Fjodorovič Kerenski i njegova privremena vlada su srušeni pa su raspuštene i ženske čete. Bočkareva je označena kao anti-revolucionarka. Jedva je izbegla egzekuciju. Godine 1918. otputovala je u Sjedinjene Države i Englesku, a putovanje su joj platili simpatizeri poput Florens Džefrej Hariman, istaknute aktivistkinje za ženska prava, u nadi da će joj osigurati pomoć Saveznika.
Susretala se s ambasadorima, novinarima, političarima i članovima vlade. U Njujorku je upoznala i ruskog novinara koji je nastavio da piše njenu biografiju. Do tada se Rusija već gušila u građanskom ratu, a Crvena armija se borila protiv mnogih frakcija antiboljševika.
Kada se Bočkareva vratila s putovanja krajem 1918. godine, pokušala je ponovno da se bori - podnoseći zahtev savezničkim vođama, koji su je uputili na vođu antiboljševičke revolucije, generalu Maruševskom. Kad ju je video bio je potpuno šokiran i nije joj dopustio da se bori. Antiboljševičke snage ubrzo su porežene, a tajna policija počela je da prati Bočkarevu u Tomsu i na kraju je zarobila. Nakon četvoromesečnog ispitivanja proglasili su ju neprijateljem naroda i pogubili.
Komentari 4
uzas
Indukovana butchica, sado-mazohista, zlostavljana te kako to u vecini slucajeva biva i sama postala zlostavljac.
Zoran021
Psihijatar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar