Francuska vlada planira da ponovo uvede nacionalnu službu za sve šesnaestogodišnjake.
To je u predsedničkoj kampanji predložio Emanuel Makron u svrhu promovisanja osećanja građanske dužnosti i nacionalnog jedinstva među francuskom omladinom. Ali mnogima ove koristi ne deluju ubedljivo.
Nova nacionalna služba će važiti za sve šesnaestogodišnjake, mladiće i devojke, i biće podeljena u dve faze. U prvoj fazi mladi će biti smešteni u neku javnu instituciju, što će im "omogućiti da stvore nove odnose i razviju svoju ulogu u društvu".
Volonterski rad s humanitarnim organizacijama, kao i držanje časova, nalaze se među mogućnostima za službu, pored tradicionalne obuke s policijom, vatrogascima ili vojskom.
U drugoj fazi, volontiranje će trajati od tri meseca do godinu dana i mladima će biti ponuđeno da taj deo odrade u "oblasti koja ima veze s odbranom i bezbednošću", ali ponovo mogu da biraju da volonitraju u institucijama koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa, životne sredina ili u socijalnim službama.
Razvodnjena ideja
Ovo nije program koji je Makron prvobitno zamislio.
Kada je po prvi put predložio ovu ideju tokom predsedničke kampanje 2017, u pitanju je bila vojna služba u malom, jer bi svi francuski građani uzrasta od 18 do 21 godine morali da "iskuse deo vojničkog života" u trajanju od minimum mesec dana.
Ideja je sad promenjena i proširena na ono što se zove univerzalna nacionalna služba - delom zato što se ispostavilo da bi vojni rok koštao previše i dodatno opteretio oružane snage Francuske. Čak i sada ovaj program košta 1.6 milijardi evra godišnje, a neophodno inicijalno ulaganje iznosi 1.75 milijardi evra.
Cilj ove obnovljene nacionalne službe, tvrdi vlada, jeste da ohrabri mlade građane Francuske da učestvuju u društvenom životu i promoviše socijalnu koheziju. Uskoro će početi konsultacije kako bi program krenuo početkom sledeće godine.
Postoji još dosta detalja koje treba razraditi, između ostalog i sam zakonski osnov ove zamisli. Radna grupa koja je sazvana da osmisli ovaj program upozorila je da francuski ustav zabranjuje državi da prisiljava deo stanovništva da provodi vreme van svog doma, sem u slučaju odbrane države.
I pre nego što je zvanično potvrđen plan, 14 organizacija mladih kritikovali su "nedoslednosti" plana, nezadovoljni idejom da će biti prisiljeni da rade u nekoj od službi.
"Biranje obaveza je iste važnost, kao i sama obaveza, ako ne i više", oni tvrde, pozivajući mlade da brane pravo na izbor.
Šire gledano, oko 60 odsto stanovništva podržava ovu ideju, sudeći po anketi koju je sprovela organizacija JuGov u martu, iako se ova cifra prepolovi među mlađim ispitanicima.
Makron je prvi francuski predsednik koji nije služio vojsku, obavezna vojna služba je ukinuta 1996. kada je Makron imao 18 godina. Pre toga, svi francuski mladići su služili godinu dana u oružanim snagama. Kada je ukinut obavezni vojni rok 1997. učinilo se da su svi odahnuli. Ipak nostalgija se pojavila i mnogi su prepoznali da ova vrste službe nema samo vojnu, već i društvenu funkciju.
Dvadeset godina kasnije, predsednik Makron ponovo želi da oživi projekat društvene kohezije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar