Pobune i prirodne katastrofe tresu planetu

Pri kraju godine, 2010. je u svetu okarakterisana kao godina prirodnih katastrofa. Nepogode koje su se tada desile odnele su 295.000 ljudskih života i pričinile materijalnu štetu od oko preko 200 milijardi dolara. Međutim, tu nije bio kraj. Nova, 2011. godina, donela je i nove brige.

Poplave, cikloni i požari u Australiji

Poplave, požari i ciklon u Australiji, arktička zima na severnoj Zemljinoj hemisferi, nezapamćeni niz prirodnih katastrofa u Japanu, i politički potresi među arapskim zemljama sa druge strane, koji su kuluminirali građanskim ratom i zapadnom intervencijom u Libiji, čine zaista nesvakidašnji sled događaja, kakav verovatno ni najveći pesimisti nisu predviđali. U decembru prošle godine proglašena je elementarna nepogoda zbog velikih poplava u Kvinslendu, a severni deo zemlje je u februaru pogodio i ciklon Jasi ostavljajući za sobom pustoš. U isto vreme, u Pertu su besneli požari, izazvani ekstremno visokim temperaturama. Ljudskih žrtava je bilo malo, ali pričinjena je ogromna materijalna šteta.

Pobune u arapskim zemljama i rat u Libiji

Već od januara, godinama gomilano nezadovoljstvo zbog siromaštva i korumpiranih i tiranskih režima u arapskim zemljama počelo je da dobija izraza u masovnim demonstracijama i narodnim pobunama. Nakon Tunisa, gde je svrgnut dugogodišnji predsednik Ben Ali, na red je došao Egipat i Mubarakov režim, a nestabilna situacija zbog nezadovljstva naroda potresla je, i još uvek potresa, i Sudan, Bahrein, Katar, Irak, Siriju... Nagoveštaja protesta bilo je i u Iranu, ali su energično ugušeni, i opšte mišljenje je da bi ova zemlja mogla izaći kao naveći dobitnik iz procesa smene na vlasti i novog uspostavljanja ravnoteže snaga u arapskom svetu, čije se pune razmere i posledice još uvek ne mogu sagledati.  

Ovaj proces je kuluminirao u Libiji, gde je diktator sa najdužim stažom u svetu (41 godina), pukovnik Moamer el Gadafi, suočen sa narodnim nezadovoljstvom odbio da se povuče, i objavio rat do istrebljenja sopstvenom narodu, ili bar jednom njegovom delu. Zbog plemenske podeljenosti zemlje sukob se pretvorio u građanski rat, a sa odobrenjem Saveta bezbednosti za nametanje zone zabrane letenja nad Libijom i intervencijom zapadnih snaga, na čije čelo se sada stavio NATO, sukob je poprimio jednu potpuno novu dimenziju i tok, čiji rasplet se još uvek ne nazire.

Zloslutna znamenja

U januaru su pažnju medija privule bizarne i neobične vesti iz američkih saveznih država Arkanzasa i Lujzijane. Iz neobjašnjivih razloga, sa neba su padale mrtve pice, a u rekama su iz nađene velike količine uginulih riba i rakova. Naučnici su pokušavali da pronađu prirodne i racionalne uzroke ovih pojava, a proroci apokalipse su se javiljali za reč tvrdeći da takvi događaji nikako ne slute na dobro.

Zemljotresi

U oktobru i novembru 2010. zemljotresi snage oko pet stepeni Rihterove skale potresali su po ko zna koji put Krajstčerč na Novom Zelandu, tek najavljujući, kao što sada znamo, pravu katastrofu koja će 23. februara 2011. pogoditi ovaj grad i odneti više stotina ljudskih života. U novembru je zemljotres snage 5,6 stepeni Rihterove skale pogodio je i naše Kraljevo. Dve osobe su poginule, a mnogi su pretrpeli materijalnu štetu od koje se još dugo neće oporaviti i ostali su bez krova nad glavom uoči duge i hladne zime.

Arktička zima na severnoj hemisferi

U kanadskoj pokrajini Ontario izvedena je dramatična akcija spasavanja oko 300 ljudi koji su 24 sata ostali zavejani u svojim vozilima na autoputu, a Toronto i Otavu je pogodila najsnažnija zimska oluja u proteklih 25 godina. U SAD su najteže pogođene države Njujork i Pensilvanija.

Zemljotres i cunami pogodili Japan

Za kraj smo, naravno, ostavili ono što nas ovih dana najviše potresa, Japan, zemlju koju su tako reći u isto vrme zadesile sve zamislive katastrofe. Zemljotres snage 9 stepeni Rihterove skale, najjači ikad zabeležen u ovoj zemlji, 11. marta je izazvao i razorni cunami, od čijih posledica je oštećena nuklearna elektrana Fukušima, tako da je zemljiu pogodila i nuklearna kriza, koja još uvek nije stavljena pod kontrolu. Broj poginulih je zvanično premašio 10.000, ali zapravo je više nego dvostruko veći, dok su stotine hiljada ljudi ostale bez krova nad glavom, bez dovoljno hrane i vode i skloništa.