Srbija napredovala organizovanjem Parade ponosa

Godišnji izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima u kojem se analizira stanje ljudskih prava u 194 zemalje sveta tokom 2010. godine, objavljen je danas.

Među problemima u poštovanju ljudskih prava u Srbiji Stejt department navodi policijsko maltretiranje zatvorenika, neefikasna i duga suđenja, maltretiranje novinara, aktivista za ljudska prava i drugih kritičara vlasti.

Takođe se ukazuje na korupciju u pravosuđu, izvršnim i pravnim ograncima vlade, uključujući i policiji, i naglašava da je bilo nasilja nad ženama i decom i diskriminacije manjina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine ljudima.

"Za razliku od prethodnih godina, vlada je blisko sarađivala sa organizatorima da se pripremi za taj događaj, i policija je uspešno zaštitila učesnike parade uprkos rasprostranjenim nasilnim protestima ekstremističkih grupa", piše u izveštaju koji detaljno opisuju stanje ljudskih prava, po oblastima.

U izveštaju se dodaje da je specijalno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine nastavilo da sudi u slučajevima ratnih zločina 1991-99 u sukobima u bivšoj Jugoslaviji i razmatra dva slučaja iz Drugog svetskog rata.

Navodi se da nije bilo pomaka u zahtevu iz kancelarije specijalnog tužioca da se dalje istraži ubistvo iz 1999, novinara Slavka Ćuruvije.

U delu o arbitrarnom ili nezakonitom oduzimanju života u izveštaju piše da vlada ili saradnici vlade nisi načinili nikakva politički motivisana ubistva, ali da zbog nedostatka centralizovanog policijskog registra nije jasno koliko je smrtnih slučajeva moguće posledica upotrebe vatrenog oružja od strane policije.

U saradnji sa susednim zemljama, Međunarodnom komisijom o nestalim osobama i drugim međunarodnim organizacijama, vlada je nastavila da ostvaruje skroman napredak u identifikovanju nestalih osoba iz sukoba na Kosovu, piše u izveštaju.

O bezbednosti van i u zatvorima

U delu o mučenju i drugom nehumanom postupanju navodi se da Ustav Srbije zabranjuje takvo ponašanje ali da je ipak policija ponekad tukla zatvorenike i maltretirala ljude, obično za vreme hapšenja ili prvobitnog zatvaranja za sitna kriminalna dela.

Što se tiče uslova u zatvorima podvlači se da su se razlikovali znantno među raznim zatvorima. Izveštaj navodi da je prenatrpanost i dalje problem koji je vlada priznala i navode reči ombudsmana Saše Jankovića pred relevantnim skupštinskim odborom da se u zatvorima koji imaju kapacitet 7.000 drže 12.000 zatvorenika, koji spavaju na podovima.

"Sudovi su bili neefikasni. Iako je zbog sistema vođenja knjiga teško tačno proceniti zaostale nerešene slučajeve ili efikasnost sudova za celu zemlju, rešenje nekih slučajeva traje više godina," pise u izveštaju.

Navodi se da je bilo izveštaja o mešanju vlade u slobodu govora i štampe, uglavnom na opštinskom nivou, ali da su u većini slučajeva pojedinci mogli da kritikuju vladu javno ili privatno bez ikakvih posledica.

Vlada je, kako se navodi, nastavila da napreduje u saradnji sa Haškim tribunalom, međutim dva optužena u hagu Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje su u bekstvu i Tribunal i dalje insistira na njihovom hapšenju.

Većina medija u Srbiji nezavisna

U redovnom izveštaju Stejt departmenta u odeljeku o Srbiji koji se odnosi na stanje u medijima konstatovano je da je njihova većina, kako štampanih, tako i elektronskih, nezavisna i u privatnoj svojini, iako je država zadržala prilične medijske resurse.

Ukazano je, takođe, da privatizaciija lokalnih medija još nije dovršena, a da izveštaji o tome da vlast ugrožava slobodu govora i štampe uglavnom dolaze sa lokalnog nivoa i od pojedinaca koji javno ili privatno kritikuju vladu.

Ocenjeno je da Radio-televizija Srbije, uglavnom, obejktivno izveštava o događajima, iako vlada ima značajan uticaj na taj medij.

Uočeno je da se mnoge TV stanice oslanjaju na vesti agencije Tanjug, uz napomenu da je ona u državnoj svojini.

U izveštaju je konstatovano da se nezavisne novinske agencije Beta i FoNet žale da državno finansiranje Tanjugu pruža nepravednu komercijalnu prednost.