Najveći protesti u Libanu u poslednjih 14 godina parališu zemlju.
Protestuje se zbog slabe vlade, loših javnih usluga i nadolazećeg ekonomskog kolapsa. Demonstranti su izašli na ulice u urbanim centrima kako bi se suprotstavili državnim zvaničnicima, za koje tvrde da sprečavaju prekopotrebne reforme koje bi išle nauštrb vladajuće klase, te umesto toga pokušavaju da povećaju javne prihode oporezivanjem siromašnih, piše "Gardijan".
Libanska vlada je pod pritiskom dosad neviđenih protesta juče prihvatila niz ambicioznih reformi koje su dugo bile zaustavljene, ali su demonstranti nastavili da iskazuju nezadovoljstvo političkom klasom koju optužuju da je zemlju odvela u propast.
Nakon vanredne sednice vlade premijer Saad Hariri je pred novinarima najavio da će koaliciona vlada doneti "važne i nužne mere". Obećao je "proračun za 2020. bez dodatnih poreza za stanovništvo", smanjenje plate predsednika, bivših predsednika, ministara i poslanika za 50 odsto i nove poreze za banke.
Hariri je najavio i brze mere u borbi protiv korupcije i rekao da podržava zahtev za prevremene parlamentarne izbore koji su postavili demonstranti.
Haririjeve izjave koje su se direktno prenosile na velikim skupovima u središtu Bejruta nisu umirile građane, već ih je desetine hiljada ljudi dočekalo uzvicima "Revolucija, revolucija" i "Narod želi pad režima", što su bili glavni slogani protesta.
Sve je počelo u četvrtak
Nezadovoljstvo je izbilo u četvrtak nakon što su najavljeni novi porezi, među kojima je i šest dolara mesečne takse na aplikaciju WhatsApp, što je bilo ključno za izlazak demonstranata na ulice. Bes je proključao u petak i doveo do pljačke luksuznih prodavnica u Bejrutu i smrtnog stradanja jedne osobe u Tripoliju. Od tada su se protesti transformirali u velika mirna okupljanja, koja nadilaze sektaške i socijalne granice, te rastu u brojnosti i energičnosti, dok se libanske vođe trude da formulišu odgovor.
Libanske zastave dominirale su u nedelju u Bejrutu, a zastave političkih grupa ili milicija uglavnom su izostale, što je na prethodnim protestima bila retkost.
Iako demonstracije nisu retkost u Libanu, toliko ljudi na ulicama u takvom trajanju nije zabeleženo još od Kedarske revolucije 2005. godine, koja je dovela do toga da sirijske snage napuste zemlju nakon 15 godina uplitanja u dešavanja kod suseda. Taj je trenutak trebalo da inicira novu eru upravljanja, u kojoj će lokalni zvaničnici imati više slobode u vođenju nacionalnih poslova. Umesto toga, u svim državnim institucijama učvrstile su se jaka korupcija i nepotizam, a jaz između privilegovane elite i ostatka zemlje se produbio.
Ekonomija blizu propasti
Libanska ekonomija u međuvremenu se približila propasti. Državni dug iznosi 150 odsto BDP-a i nastavlja da raste, rezerve centralne banke pale su prošle godine za 30 odsto, a lokalna valuta poslednjih meseci izgubila je vrednost u odnosu na dolar.
Devalvaciju u odnosu na dolar, ekonomisti i diplomate smatraju presudnom tačkom. Oni su pozvali libanske vođe da sprovedu duboke strukturalne reforme kako bi oslobodili prihode i omogućili 11 milijardi dolara povoljnih zajmova i nepovratnih sredstava, što bi moglo da podstakne ekonomiju koja je na izdisaju.
Paket podrške sastavila je Francuska, koja je insistirala na opipljivim naporima za promenom duboko ukorenjene mreže političara koji koriste milijarde dolara iz državne blagajne kako bi plaćali svoje prijatelje i osigurali glasove.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Bugarska je Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) isporučila oružje koje je kasnije završilo u građanskom ratu u Sudanu, što je učinila suprotno embargu Evropske unije.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je jedna od retkih evropskih lidera koje Donald Tramp voli, piše Njujork tajms, dan nakon sastanka predsednice Vlade Italije i američkog predsednika u Beloj kući.
Predsednički kandidat vladajuće poljske Građanske koalicije (KO) i gradonačelnik Varšave, Rafal Tržaskovski, ima najveću podršku uoči predsedničkih izbora zakazanih za 18. maj.
Sudija koja je blokirala pokušaj administracije Donalda Trampa da ukine Kancelariju za zaštitu potrošača odlučila je da se ne može odmah krenuti u otpuštanje zaposlenih u toj vladinoj agenciji.
Emanuel Makron pozvao je istraživače da izaberu Francusku i Evropu i zakazao im sastanak 5. maja u pokušaju da privuče američki sektor istraživanja koji je pod pretnjom zbog politike Donalda Trampa.
Od preuzimanja dužnosti u januaru, američki predsednik Donald Tramp na više nivoa izaziva pravni poredak i neprestano testira njegove granice. Do koje mere ti postupci ugrožavaju američku demokratiju?
Tela dve osobe koje su se vodile kao nestale tokom nevremena na severu Italije pronađena su danas, javili su vatrogasci, čime je bilans nastradalih u toj oblasti porastao na tri.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da će biti premijer RS ako mu Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK), zabrane kandidaturu na opštim izborima sledeće godine.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da bi SAD mogle "da se udalje" od napora za mirovni sporazum Rusije i Ukrajine ako ne bude napretka u narednim danima.
Lanac restorana Tobi Karveri izvinio se nakon što je izazvao gnev građana kada je posekao hrast u Londonu za koji se veruje da je star i do 500 godina, preneo je CNN.
Vrhovni sud Rusije je ukinuo zabranu delovanja u toj zemlji talibanima, koji vladaju u Avganistanu, a pre više od dve decenije su označeni kao teroristička grupa, javljaju RIA Novosti.
Šef policije Državnog Univerziteta Floride (FSU) Džejson Trambaver izjavio je juče da su u pucnjavi u studentskom domu tog univerziteta u Talahasiju dve osobe poginule, a najmanje petoro je ranjeno.
Češka se u potpunosti oslobodila zavisnosti od ruske nafte i prešla je na isporuke koje stižu preko naftovoda TAL i IKL od terminala u Trstu, u Italiji, saopštio je premijer Petr Fijala.
.jpg "Britanski lanac restorana posekao hrast star par stotina godina: Usledilo izvinjenje")
Komentari 1
Student
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar