Berlinske gradske vlasti odlučile su da zamrznu stanarinu na pet godina. S obzirom na to da su pre datuma koji je presudan za visinu stanarine, u junu prošle godine stanarine dodatno podivljale, zakonski je određeno i koliko stanarine smeju da budu visoke. Izuzetak su socijalni stanovi i stanovi izgrađeni nakon 2014. Gradske vlasti time utiču na slobodno tržište nekretnina, što baš i nije svima po volji.
Međutim, oko retko kog pitanja su ekonomisti toliko jedinstveni kao oko pitanja zamrzavanja i ograničavanja visine stanarina. Velika većina njih smatra da ove mere dugoročno donose više štete nego koristi.
Manhattan Institute for Policy Research tvrdi da zamrzavanja stanarine ne doprinose povećanju broja stanova niti su rešenje u borbi protiv siromaštva ili getoizacije u velikim gradovima.
Najsnažniji argument ekonomista glasi da zamrzavanje stanarina kratkoročno doprinosi stabilizaciji tržišta, ali da dugoročno gledano odbija ulagače kojima se više ne isplati gradnja stanova. Vlasnici stanova više ne mogu da priušte ulaganja u modernizaciju.
Markus Cielebak iz investicijske kuće "Patrizia" kaže za Dojče vele kako zamrzavanja na trenutak mogu da uklone bolest rastućih stanarina, ali da ne uklanjaju uzroke nestašice stambenog prostora.
U Njujorku propadale četvrti jer se nije ulagalo
Istorijski gledano, u Evropi i Severnoj Americi vlasti su, posebno nakon velikih ratova, posezale za instrumentima kontrole stanarina. U nekim gradovima poput Njujorka stanarine su bile vraćane na istorijski niske nivoe pre Drugog svetskog rata. Siromašni stanari nisu mogli ili nisu hteli da se brinu oko modernizacije i zato su čitave gradske četvrti propadale. U drugoj fazi kontrole stanarina, u sedamdesetim, više se radilo o kontroli rasta nego o zamrzavanju.
Zamrzavanje i ograničenje visine stanarina nije stvar prošlosti. U Njujorku je prošle godine donesen novi, sporni zakon o zamrzavanju stanarina. Slično se planira i u švajcarskom Bazelu. Berlin, dakle, nije usamljen.
Problem je u gradovima u kojima istovremeno egzistiraju kontrolisana i nekontrolisana tržišta nekretnina. Lista čekanja za stanove u kojima grad reguliše nisku stanarinu u Švedskoj je prešla granicu od 600.000 interesenata. Na ovakav stan se čeka po jedanaest godina. Situacija je posebno kritična u Stokholmu gde već odavno postoji ilegalno tržište subvencionisanim stanovima. Vlasti su shvatile problem i malo po malo kontrolisane stanove vraćaju "normalnom" tržištu. Zvuči kontradiktorno, ali to smanjuje visine prosečnih stanarina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 2
Realista
Izgradnja 1 m2 stana istog kvaliteta (materijal i ruke) košta bilo gde u Srbiji skoro isto, a razlika u odnosu na svet se može reći da je simbolična.
Na kraju ipak najviše zavisi od toga da li je investitor alav ili nije, da li mu je dovoljno da ostane samo 10 do 20% ili želi da ima nekoliko stotina procenata zarade. Praktično od toga zavisi da li je m2 recimo 700€ ili 2000€
Cenu starih stanova defiiše tržište novih stanova.
stanodavac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar