Kako piše u tekstu za britanski
Gardijan, koji prenosi
Peščanik, moderni svet je oblikovan uverenjem da ljudi mogu da nadmudre i poraze smrt, što je revolucionaran stav, s obzirom na to da su u većem delu svoje istorije krotko prihvatali smrt. Ukazuje na to da je većina religija i ideologija videla smrt kao glavni izvor smisla u životu.
Međutim, to se promenilo naučnom revolucijom, jer za naučnike smrt nije božji dekret, već tehnički problem. Ne umire se zato što je bog tako odlučio, već zato što je srce prestalo da pumpa krv, rak je uništio jetru ili se javio već neki treći "tehnički problem".
Harari ukazuje na to da nije potrebno da se čeka drugi Hristov dolazak kako bi se prevazišla smrt, već da to može da uradi nekoliko naučnika u laboratoriji. Najbolji svetski umovi ne provode vreme pokušavajući da daju smisao smrti, nego rade na produžavanju života, ukazuje ovaj filozof.
"Ljudi su bili vrlo uspešni u borbi da produže život. Tokom poslednja dva veka očekivano trajanje života skočilo je sa 40 na 72 godine u celom svetu, a u nekim razvijenim zemljama na više od 80 godina. Posebno su deca istrgnuta iz kandži smrti. Pre 20. veka najmanje svako treće dete nije imalo priliku da odraste. Deca su podlegala dečjim bolestima kao što su dizenterija, rubeola i male boginje. U 17. veku u Engleskoj oko 150 od 1.000 novorođenčadi umiralo je tokom prve godine života, a samo oko 700 je stizalo do petnaeste. Danas samo pet od 1.000 novorođenih umre u prvoj godini, a 993 proslave 15. rođendan. U celom svetu, stopa smrtnosti dece pala je ispod pet odsto", piše Harari.
I dok su tradicionalne religije posmrtni život smatrale glavnim izvorom smisla, od 18. veka stvari se menjaju, pa ideologije poput liberalizma, socijalizma i feminizma gube interesovanje za život posle smrti. Međutim, Harari ukazuje na to da je nacionalizam jedina moderna ideologija koja još daje smrti centralnu ulogu.
"U svojim poetičnijim i očajnijim trenucima, nacionalizam obećava da će oni koji umru za naciju večno živeti u kolektivnom sećanju. To obećanje je, međutim, tako mutno da ni sami nacionalisti zapravo ne znaju kako da ga shvate. Kako se 'živi' u sećanju? Ako si mrtav, kako znaš da li te se ljudi sećaju ili ne? Woodyja Allena su jednom pitali nada li se da će zauvek živeti u sećanju filmskih gledalaca. Allen je odgovorio: 'Radije bih živeo u svom stanu'. Čak i mnoge tradicionalne religije su pomerile fokus. Umesto da obećavaju raj posle smrti, počele su da naglašavaju ono što mogu da učine za nas u ovom životu", smatra Harari.
Harari ukazuje i na to da aktuelna pandemija verovatno neće promeniti ljudske stavove prema smrti, ali će nas Kovid-19 verovatno navesti da udvostručimo nastojanja radi zaštite ljudskog života. Ovaj mislilac kaže da naši heroji nisu sveštenici koji pokopavaju mrtve i opravdavaju pošast, već medicinari koji spasavaju živote, kao i naučnici u laboratorijama.
Harari očekuje da kada se kriza završi, moderna civilizacija odreaguje tako što će, opomenuta na svoju prolaznost, graditi snažniju odbranu, ne očekuje ulaganja u odeljenja za filozofiju, nego će veće budžete dobiti medicinske škole i zdravstveni sistemi.
Ceo tekst napisan za Gardijan, a potom objavljen i na Peščaniku u prevodu
Slavice Miletić, možete da pročitate
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji")
Komentari 16
Mad Hatter
Sve to zbog bajke.
Staljin je inace pohadjao skolu za pravoslavnog svestenika i nikad nije bio Ateista.
Benito je bio i ostao Katolik kao i sto je Pol Pot bio Budista. To sto su se sakrivali iza ideologije je druga stvar.
Ciga
Sve to na kvadrat, pa nije ni za prineti.
dule
I nigde vece mrznje nego mrznje ateiste prema verniku...Nikola Tesla bese najveci naucnik svog i buduceg vremena a nikad nista protiv vere covekove nije rekao...naprotiv.
Ali i ovo ima svoju svrhu, ko razume razumeo je.
Nikola Tesla nije bio naučnik nego inženjer.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar