Ustaša Ašner dočekao prirodnu smrt

Optuženi za ratne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije Milivoj Ašner preminuo je u 98-oj godini života u Klagenfurtu. Prema pisanju austrijskog dnevnika "Kerntner tagescajtung", Ašner je umro prirodnom smrću u domu za stara lica.

Inače, Ašner je važio za jednog od najtraženijih ratnih zločina iz doba Drugog svetskog rata. U Austriji je 2004. pokrenut postupak zbog optužbe da je počinio genocid, a 2005. je usledio zahtev Hrvatske za izručenje. Austrijske vlasti nisu odobrile zahtev za izručenje Ašnera i obustavljeni su svi sudski postupci protiv njega zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Po osnivanju Nezavisne Države Hrvatske 1941. godine Ašner je bio među poverenicima nove vlasti u Slavonskoj Požegi i postavljen je za Šefa hratske ustaške policije. Milivoj Ašner je 26. avgusta 1941. godine učestvovao u planiranju i prihvatu 438 uhapšenih Srba iz Dervente i Bosanskog Broda i njihovog smeštanja u Sabirni iseljenički i useljenički logor u Slavonskoj Požegi. Ašner je naredio čuvarima da zatvorene Srbe muče, a i lično je sprovodio torturu nad njima, tako što ih tukao mokrim konopcem.

Ašner je bio deo snaga koje su učestvovale u donošenju i sprovođenju odluke da Srbi budu obeleženi posebnom trakom sa natpisom "pravoslavac", dok su Jevreji morali da nose žute trake sa Davidovom zvezdom na kojoj je pisalo "Židov - Juda", da mogu da budu van svojih domova samo do 18 časova, da sve jevrejske trgovine budu obeležene crvenim hrvatsko-nemačkim natpisom i da u njima budu ustaški poverenici. Ašner je naredio da se izvrši popis celokupne pokretne i nepokretne imovine Jevreja, zatim da se zaplene sva novčana sredstva jevrejske bogoslovske opštine i naredio da se ne sprečavaju napadi hrvatskih građana na jevrejske verske objekte.

Ašner je posle rata pobegao u Austriju, gde se i nastanio. Na poziv predsednika Hrvatske Franje Tuđmana 1990. godine dolazi u Slavonsku Požegu, u kojoj živi kraće vreme, a zatim odlazi u Klagenfurt. Mladi istraživač Centra "Simon Vizental", Alen Budaj, je tokom akcije "Poslednja šansa" otkrio Ašnerov identitet. Hrvatska zatečena pred ovim saznanjem, formalno je zatražila njegovo izručenje od Austrije 2005. godine kako bi mu sudili za počinjeni ratni zločin. Ali, Austrija je odbila da ga izruči jer je navodno nesposoban za suđenje.

Britanski list "San" objavio je fotografije Ašnera i njegove supruge Edeltraut kako spokojno šetaju po gradu i sede na terasi jednog kafea. Isti list, najpre je objavio fotografije na kojoj se vidi kako, zajedno sa drugim Hrvatima, navijaju za hrvatsku reprezentaciju na utakmicama Evra 2008. Podstaknut tim otkrićem, "San" je zatim napravio sa Ašnerom intervju, posle kojeg je novinar konstaovao da je "on lucidan i snažan". Britanski list je potom pronašao Dušana Jakovljevića (88), iz Slavonske Požege, jednu od Ašnerovih žrtava, kojeg je ovaj ustaša svakodnevo do krvi tukao mokrim konopcem. Jakovljević je ipričao da je uhapšen 1941. godine kao krojački šegrt, zato što je Srbin i zatvoren u malu ćeliju sa još trideset ljudi.

Posle članka u Sanu o Ašneru i njegovim "fizičkim aktivnostima", austrijsko tužilaštvo u Klagenfurtu zatražilo je lekarsku ekspertizu. Lekarskom espetrizom, ponovo je utvrđeno da hrvatski državljanin Milivoj Ašner (95), koji se sumnjiči za ratne zločine u Drugom svetskom ratu, zbog zdravstvevenog stanja ne može da bude izručen Hrvatskoj.