Papa Franja poljubio tetovažu žene koja je preživela Aušvic

Papa Franja je tokom opšte audijencije vernika sredom poljubio tetovažu žene koja je preživela koncentracioni logor Aušvic.
Lidija Maksimovič deportovana je u Aušvic-Birkenau iz svoje rodne Belorusije kada je imala tri godine. Ona je pokazala papi broj koji su nacisti istetovirali na njenoj ruci, i papa Franja se sagao i poljubio ga.
 
Maksimovič je rekla za "Vatican news" da nije razmenila reči sa papom, ali da su se oni "razumeli pogledom".
 
Ona je ranije učestvovala u događajima pod pokroviteljstvom "Svetog Eđidija" namenjenim obrazovanju mladih o Holokaustu.
 
Provela je tri godine u dečjem delu Aušvica gde je bila podvrgnuta eksperimentima Jozefa Mengelea. Kada je logor oslobođen usvojila ju je jedna poljska porodica.
 
Papa je i ranije odavao počast osobama koje su preživele Holokaust, uključujući posetu Memorijalnom centru Jad Vašem u Izraelu 2014, kao i posetu 88-ogodišnjoj spisateljici i pesnikinji mađarskog porekla Edit Bruk u njenom stanu u Rimu u februaru ove godine.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.