Istraživanje: Poverenje u medije poraslo, Srbija nije obuhvaćena ispitivanjem

Autor: Beta

Info

26.06.2021.

09:21 > 09:25

Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za šest odsto, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu.

Istraživanje: Poverenje u medije poraslo, Srbija nije obuhvaćena ispitivanjem

Foto: Pixabay

Najveće poverenje u medije imaju Finci, a najmanje Amerikanci, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta za novinarstvo na Univerzitetu Oksford.

Ukupno poverenje u medije poraslo je 2021. na 44 odsto, čime je donekle preokrenut trend pada poverenja prethodnih godina i vraćen na nivo iz 2018. Takođe je povećano poverenje u one izvore informacija koje ljudi najčešće koriste, za četiri na 50 odsto.

Istovremeno je, međutim, poverenje u vesti na društvenim mrežama ostalo na istom nivou, 24 odsto, kao i u vesti do kojih se dođe pretraživanjem interneta, 32 odsto.

Finska je zemlja sa najvećim poverenjem u medije (65 odsto), s porastom od 9 odsto. Posle Finske najviše poverenja imaju stanovnici Portugala (61 odsto), Danske (59 odsto), Holandije (59 odsto), Norveške (57 odsto), kao i Kenije (61 odsto)

Najmanje poverenje je u SAD (29 odsto), a manje od trećine ispitanika veruje medijima i u Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj, Bugarskoj i Francuskoj.

SAD su jedna od retkih zemalja u kojima nije povećano poverenje ove godine, usled velikih podela u društvu oko "pokradenih izbora" i dešavanja nakon ubistva Džordža Flojda.

U pojedinim zemaljama sa izraženo polarizovanim političkim društvom veći je procenat onih koji ne veruju medijima od onih koji imaju poverenja. To je najviše izraženo u SAD, gde 44 odsto stanovnika ne veruje medijima. Sa druge strane, u Danskoj je samo 11 odsto reklo da ne veruje medijima.

Istraživanje je pokazalo i da ove godine postoji malo veća zabrinutost zbog dezinformacija, za dva odsto. Taj problem brine 58 odsto ispitanika, najviše u afričkim zemljama (74 odsto), zatim u Latinskoj Americi (65 odsto), Severnoj Americi (63 odsto), Aziji (59 odsto), a najmanje brine Evropljane (54 odsto).

U izveštaju se navodi da je 54 odsto ispitanika videlo neku dezinformaciju u vezi s korona virusom, 43 odsto je videlo dezinformacije o politici, 29 odsto o poznatim ličnostima, 22 odsto o proizvodima i uslugama, a 20 odsto o klimatskim promenama.

Za širenje dezinformacija o kovidu-19 onlajn ispitanici najviše okrivljuju svoje političare, zatim obične ljude, a najmanje strane vlade i novinare.

Ispitanici smatraju da se dezinformacije najviše šire preko Fejsbuka (28 odsto), aplikacija za poruke (15 odsto), internet pretraživača (sedam odsto), Tvitera i Jutjuba (po šest odsto).

Istraživanje je obuhvatilo više od 90.000 ispitanika u 46 zemalja na šest kontinenata. Srbija, kao ni druge zemlje Zapadnog Balkana nisu obuhvaćene ispitivanjem.

Iako televizija kao izvor vesti kontinuirano opada od 2014. godine, kad se u istraživanim zemljama zapadne Evrope kretala između 80 i 90 odsto, do pre pandemije 2020. kad je pala na 55 do 70 odsto, od početka pandemije vidi se veliki skok u oslanjanju na televizijske vesti kao glavni izvor informacija.

Društvenim mrežama se sve više okreće mlađa populacija i oni nižeg obrazovanja. Pametni telefoni su glavna tehnologija za pristup vestima za 73 odsto ispitanika, dok je upotreba računara za čitanje vesti nešto pala.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

mediji

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.