Najmanje 32 policajca i 54 demonstranta su povređena na masovnom protestu u Čileu, na kojem su okupljeni građani tražili više fondova za javno obrazovanje.
Najmanje 32 policajca i 54 demonstranta su povređena na masovnom protestu u Čileu, na kojem su okupljeni građani tražili više fondova za javno obrazovanje. Policajci su protiv nekoliko hiljada demonstranata upotrebili vodene topove i suzavac, a oni su im uzvratili bacanjem kamenica i plastičnih boca ispunjenih bojom.
Šef policije Serhio Gajardo rekao je da su 32 policajca povređena "u ekstremno nasilnim akcijama koje su se odigrale na kraju protesta". Policija je, takođe saopštila da su tokom protesta povređena i 54 demonstranta.
Jedan policajac, koji je obezbeđivao obližnju brazilsku ambasadu, zadobio je teške opekotine kada je "zapaljivi objekat" udario u njegov štit, a goruća tečnost mu se prosula preko nogu. Prema saopštenju zvaničnika, oko 30.000 ljudi učestvovalo je u protestu, dok organizatori tvrde da je na njemu bilo oko 80.000, isto koliko i 14. i 30. juna. Demonstranti - studenti, nastavnici, roditelji i deca - okupirali su nekoliko kvartova u čileanskoj prestonici, a do sukoba je došlo kada je policija pokušala da ih zaustavi ispred predsedničke palate, gde su ranije bila zabranjena okupljanja. Krajem juna na ulice Santjaga je izašlo oko 70.000 ljudi koji su tražili veća ulaganja u državno obrazovanje, na koje se sada troši samo četiri odsto BDP.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je danas najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.
Milioni Šveđana, Norvežana i Finaca dobili su ažurirane pamflete ili onlajn publikacije sa savetima kako da se pripreme i nose se sa mogućim ratom i neočekivanom krizom i kako da obezbede zalihe.
Jedan od tipova raketa koje nakon odluke Džozefa Bajdena na vojnim metama duboko u Rusiji smeju da koriste ukrajinske snage su i američki projektili tipa ATACMS.
Sin Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, kritikovao je odluku administracije Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Meštani sela Vraneša kod Bijelog Polja najavili su za danas blokadu puta u Slijepač Mostu, zahtevajući ostavke čelnika policije zbog toga što još nije pronađen dvostruki ubica Alija Balijagić.
Dvodnevni samit Grupe 20 (G20) počinje u Rio de Žaneiru u Brazilu, a glavne teme biće borba protiv siromaštva i gladi, reforma globalnih institucija, klimatske promene, ratovi u Ukrajini i Gazi.
Ruski zvaničnik Vladimir Džabarov kaže da je odluka SAD da dozvoli Ukrajini da raketama dalekog dometa ATACMS gađa duboko unutar ruske teritorije bez presedana i vodi ka početku trećeg svetskog rata.
Nakon što je administracija američkog predsednika dala zeleno svetlo Ukrajini da američkim dalekometnim raketama gađa duboko unutar ruske teritorije, to su učinile i Francuska i Velika Britanija.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
Ministru bez portfelja zaduženom za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenadu Popoviću uručen je orden Prepodobnog Andreja Rubljova Ikonopisca.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar