Vlada Slovenije će danas organizovati koledž komesara na Brdu kod Kranja, na čelu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na kojem će se razgovarati o programu i prioritetima slovenačkog predsedavanja.
Prioriteti i ciljevi slovenačkog predsedavanja, pod sloganom "Zajedno. Otporna. Evropa", biće jačanje otpornosti, oporavka i strateške autonomije Unije, debata o budućnosti Evrope, jačanje evropskih vrednosti s posebnim naglaskom na vladavinu prava, zatim razvoj transatlantskih odnosa i nastavak procesa proširenja EU.
Ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar izjavio je da će se Slovenija fokusirati na socio-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana posle pandemije i održiv razvoj i napredak zemalja regiona na njihovom putu ka EU.
"Slovenija naglašava region (Zapadnog Balkana) kao jedan od glavnih geostrateških prioriteta EU, tako da mora da pojača svoje aktivnosti, prisustvo i fondove za razvoj regiona. Jedan od najvećih izazova našeg predsedavanja biće da se nađe dovoljna politička volja, i u EU i u regionu, da se na konstruktivan način reše čak i najteža pitanja u regionu", izjavio je Logar u intervjuu objavljenom 29. juna na sajtu slovenačkog predsedavanja.
Logar je rekao da će Slovenija pomagati zemljama regiona da se približe EU, i u kontekstu procesa proširenja i kroz implementaciju projekata u oblasti ekonomije, energetike, digitalne i infrastrukturne povezanosti. Posebna pažnja biće data primeni Zelene agende u regionu i projektima koji su važni za postepenu transformaciju zemalja Zapadnog Balkana u održive i zelene ekonomije.
"Slovenija će takođe nastojati da ojača pozitivnu perspektivu mladih u regionu, koji su budućnost i nada zemalja Zapadnog Balkana. U tom pogledu je važno za Sloveniju da zemlje regiona budu uključene u debatu o budućnosti Evrope, jer je region u srcu kontinenta i kao takav izuzetno važan za našu zajedničku budućnost", rekao je Logar.
U Sloveniji će tokom njenog drugog predsedavanja EU biti organizovano oko 190 događaja, a većina njih će biti na Brdu kod Kranja.
Slovenija je 2004. godine postala punopravna članica EU, posle šest godina pregovora. Tri godine kasnije Slovenija je postala članica zone Šengena i evrozone. Njeno prvo predsedavanje Uniji u prvoj polovini 2008. godine obeležile su pripreme za primenu Lisabonskog ugovora, samit EU-SAD i početak primene inicijative Crnomorska sinergija. Tada je i Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.
"Posle kosovske deklaracije o nezavisnosti, Slovenija je uspela da održi jedinstvo EU u pogledu ključnih pitanja i da spreči destabilizaciju Zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju slovenačkog predsedavanja.
Slovenija će u narednih šest meseci nastaviti da sprovodi program trojnog predsedništva EU, koji je usvojila sa prethodne dve predsedavajuće zemlje, Portugalom i Nemačkom. Glavni cilj tog programa je suočavanje sa pandemijom kovida-19 i njenih socijalnih i ekonomskih posledica i razvoj otpornije EU koja će biti bolje pripremljena za rešavanje kriza u budućnosti.
Pored rešavanja zdravstvene krize i ekonomskog oporavka, drugi ciljevi sadržani u njihovom programu uključuju povećanje investicija, otvaranje radnih mesta, postizanje klimatski neutralne Evrope, jačanje evropskog socijanlog modela, digitalnu transformaciju, zaštitu demokratije, ljudskih prava i sloboda, sveobuhvatno partnerstvo sa Velikom Britanijom, jačanje uloge Evrope u svetu i promovisanje multilateralizma.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
tako
Setimo se samo onoga kako su se Srbi ljutili na Slovence, pa bojkotovali njihovu robu, pa govorili da će pomreti od gladi ako odu.
Da su ostali sa Srbijom bili bi jednako ludi ili čak luđi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar