Džon Demjanjuk, koji je osuđen ove godine zbog učešća u ubistvu 28.000 Jevreja u nacističkom logoru Sobiboru, mogao bi ponovo da se nađe pred sudom optužen za slične zločine počinjene u drugom logoru.
Džon Demjanjuk, koji je osuđen ove godine zbog učešća u ubistvu 28.000 Jevreja u nacističkom logoru Sobiboru, mogao bi ponovo da se nađe pred sudom optužen za slične zločine počinjene u drugom logoru.
"Postoji osnovana sumnja bazirana na jednom izveštaju sa svedočenjem dve osobe", rekao je Gerhard Hendl, državni tužilac iz tužilaštva u Bavarskoj u izjavi za današnje izdanje lista "Der Tagesšpigl".
Navodi koje su iznele dve osobe povezane sa slučajem Sobibor odnose se na period kada je Demjanjuk bio čuvar u logoru Flosenberg, između oktobra 1943. i decembra 1944. godine, piše list.
Ove dve osobe tvrde da je u vreme dok je on bio u logoru ubijeno 4.974 ljudi.
Devedesetjednogodišnji Demjanjuk, koga je sud u Minhenu u maju osudio na pet godina zatvora za pomaganje u ubistvu 28.000 ljudi u logoru Sobibor u okupiranoj Poljskoj tokom Drugog svetskog rata, oslobođen je zbog starosti.
Demjanjuk, inače rođen u Ukrajini, u nemačkom zatvoru je od izručenja iz SAD pre dve godine. Sada nema državljanstvo nijedne zemlje.
Demjanjuk koji je nekad bio na vrhu liste najtraženijih nacista Centra "Simon Vizental" je rekao da je regrutovan u sovjetsku armiju 1941. godine, a da su ga Nemci zarobili.
Najpre je osuđen na smrt pre 20 godina u Izraelu jer je bio, kako su ga zvali, Ivan Grozni, čuvar u logoru Treblinka u Poljskoj.
Presuda kojom se proglašava krivim odbačena je nakon žalbe izraelskog vrhovnog suda 1993. godine nakon što su se pojavili novi dokazi koji su ukazivali na zamenu identiteta.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je danas najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.
Milioni Šveđana, Norvežana i Finaca dobili su ažurirane pamflete ili onlajn publikacije sa savetima kako da se pripreme i nose se sa mogućim ratom i neočekivanom krizom i kako da obezbede zalihe.
Jedan od tipova raketa koje nakon odluke Džozefa Bajdena na vojnim metama duboko u Rusiji smeju da koriste ukrajinske snage su i američki projektili tipa ATACMS.
Sin Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, kritikovao je odluku administracije Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Meštani sela Vraneša kod Bijelog Polja najavili su za danas blokadu puta u Slijepač Mostu, zahtevajući ostavke čelnika policije zbog toga što još nije pronađen dvostruki ubica Alija Balijagić.
Dvodnevni samit Grupe 20 (G20) počinje u Rio de Žaneiru u Brazilu, a glavne teme biće borba protiv siromaštva i gladi, reforma globalnih institucija, klimatske promene, ratovi u Ukrajini i Gazi.
Ruski zvaničnik Vladimir Džabarov kaže da je odluka SAD da dozvoli Ukrajini da raketama dalekog dometa ATACMS gađa duboko unutar ruske teritorije bez presedana i vodi ka početku trećeg svetskog rata.
Nakon što je administracija američkog predsednika dala zeleno svetlo Ukrajini da američkim dalekometnim raketama gađa duboko unutar ruske teritorije, to su učinile i Francuska i Velika Britanija.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
Ministru bez portfelja zaduženom za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenadu Popoviću uručen je orden Prepodobnog Andreja Rubljova Ikonopisca.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar