Na komemoraciji ponovo nije bilo zvaničnika Srbije. U Potočarima su, između ostalih, bili crnogorski predsednik Milo Đukanović i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, kao i lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Video porukom obratio se, između ostalih, predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić. On je naveo da "genocid u Srebrenici i njegovo obeležavanje mora biti neizreciva opomena da život u miru ima neprocenjivu vrednost".
Iskazujući saosećanje sa srebreničkim žrtvama, Bečić je podsetio da je Crna Gora nedavnom rezolucijom osudila "genocid u Srebrenici kao i one koji ga negiraju".
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji se takođe obratio video porukom, poručio je da je odgovornost političara da ne dozvole ponavljanje 11. jula i osudio relativizaciju i negiranje zločina.
"Budućnost se neće moći graditi bez iskrenog odnosa prema prošlosti, otvoren i iskren odnos omogućiće otvaranje novih stranica saradnje koji će biti temeljeni na evropskim vrednostima, a mladi ljudi više neće biti u strahu od ponavljanja strašne prošlosti", rekao je Milanović.
Nakon komemoracije, pokopani su posmrtni ostaci još 19 identifikovanih srebreničkih žrtava.
U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida nad Bošnjacima "Sigurne zone Ujedinjenih nacija" Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 237 žrtava. Među njima je 435 maloletnika.
Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.
Tradicionalni "Marš mira", kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održan je i ove godine. Više od 3.000 ljudi krenulo je u četvrtak iz Nezuka na trodnevni "Marš mira" ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu.
Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvođene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.
Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osuđena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, nakon višečasovne burne rasprave.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojoj stoji da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Rezoluciju kojom se osuđuje genocid o Srebrenici nedavno su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i prošle, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već samo u Federaciji BiH.
Komentari 28
Bilo je
A pojedini komentatori ako su lično iskopavali posmrtne ostatke muškaraca i dečaka, prebrojali kosti i došli do neoborivog dokaza da je broj manji, neka izvole obelodaniti te dokaze.
Do tada, zvanična brojka svirepo ubijenih muškaraca i dečaka je 8.000+.
Zašto, zašto izvrćete i lažete?
Lepo kažite da vam je zapravo žao što genocid nije bio još većih razmera i da su pobijeni svi Bošnjaci.
To biste vi voleli, a ne ovamo što kao negirate genocid.
Negirate nešto što zapravo podržavate.
Niki
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar