Nemačka vlada je bila precizno upozorena na predstojeću opasnost od poplava

Autor: Dojče vele

Info

20.07.2021.

21:54 > 22:06

Prema iskazima stručnjaka zaduženih za upozoravanje na opasnost od padavina, vodenih bujica i poplava, nemačka vlada nije reagovala na alarmne signale, iako je za njih znala tri dana pre katastrofe.

Nemačka vlada je bila precizno upozorena na predstojeću opasnost od poplava

Foto: FoNet/AP

Britanski Sandej tajms prenosi da su prve naznake katastrofe otkrivene 9. jula, i to posmatranjem preko satelita. Tokom narednih nekoliko dana, kako piše ovaj list, tim naučnika je poslao seriju prognoza koje su bile tako temeljne "da se sada čitaju kao mračna predskazanja".

Tu je stajalo da će Porajnje pogoditi "ekstremna poplava, posebno duž reka Erft i Ar, kao i u gradovima poput Hagena ili Altene".

Bez obzira na to što su u upozorenju vrlo precizno navođeni regioni koje je 14. jula pogodila vodena stihija, mnoge od njenih žrtava bile su zatečene razvojem događaja, prenosi Sandej tajms reči Hane Klok, profesorke hidrologije na britanskom univerzitetu Reding i jedne od osnivača Evropskog sistema za upozoravanje od poplava Efas.

To je ona nazvala "monumentalnim propustom sistema", dodavši: "Činjenica da ljudi nisu evakuisani ili da nisu dobili upozorenja, ukazuje na to da je nešto pošlo krivo".

I Nemačka meteorološka služba je pravovremeno upozorila vlast

Hana Klok je i za javni servis ZDF 18. jula uveče rekla da su upozorenja sa odgovarajućim podacima poslata na veliko područje koje je bilo u opasnosti, ali "da je taj lanac upozorenja negde pukao i da ona nisu stigla do ljudi".

I ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Rajne – Vestfalije je, u međuvremenu, priznalo da poplave nisu bile iznenađenje.

Tabloid Bild piše da su se zvanična upozorenja na ekstremno nevreme konkretizovala u ponedeljak, 12. jula, te da je zbog toga pojačano posmatranje sa ciljem da se prepozna da li će nekom okrugu ili gradu biti potrebna pomoć spolja. Ali ono nije imalo rezultata.

Oglasila se i Nemačka meteorološka služba DWD. Njen portparol Andreas Fridrih je za Bild izjavio da je ta služba tri dana pre katastrofe upozorila sva nadležna mesta na veliku opasnost.

"Ovaj put su naša upozorenja bila tačna – to nije uvek slučaj. Sada su naši računari pravovremeno pokazali da će doći do ekstremnih padavina. Naši modeli su nas naveli da upozorimo na opasnost od ekstremnog nevremena – tri dana ranije! To upozorenje je poslato svim centrima za procenu stanja i službama za zaštitu od katastrofa pogođenih saveznih pokrajina."

Ko je kriv?

Fridrih je naglasio da njegova služba upozorenja na ekstremno nevreme izdaje veoma retko - jednom ili dvaput godišnje.

Po njegovim rečima, u takvim prilikama bi mediji trebalo da hitno prenesu to upozorenje javnosti, na primer, ono bi na televiziji ili radiju trebalo da se ponavlja na svakih sat vremena ili češće. Jedna od mera bi bila i uključivanje sirena za slučaj opasnosti.

Ništa od toga se nije desilo. Ni Hana Klok, ni Andreas Fridrih nisu se žalili na neke konkretne instance koje su zakazale, smatrajući da to nije njihov posao. Zato je oštro reagovala parlamentarna opozicija.

Tako Stranka slobodnih demokrata FDP (Liberali) smatra da najveću krivicu snosi ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU).

Potpredsednik poslaničkog kluba Liberala u Bundestagu Mihael Tojrer rekao je da je ovo "slika velikog nedostatka u sistemu, za koji ministar unutrašnjih poslova Zehofer neposredno snosi ličnu odgovornost."

Stranka Levice je već zatražila Zehoferovu ostavku. Šefica stranke Suzan Henig-Velsov rekla je da vlada ili nije ozbiljno shvatila upozorenje, ili ga nije uz dovoljan pritisak prenela na nadležne organe vlasti.

Teme

poplava

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.