Apelaciono veće Tribunala u Hagu potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je bivša predstavnica tužilaštva Florans Artman osuđena na novčanu kaznu od 7.000 evra.
Apelaciono veće Tribunala u Hagu potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je bivša predstavnica tužilaštva Florans Artman osuđena na novčanu kaznu od 7.000 evra. Ona je kažnjena jer je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
Apelaciono veće odbacilo je u potpunosti žalbu Florans Artman na prvostepenu presudu, koju joj je Tribunal izrekao u septembru 2009. Artmanova će kaznu morati da plati u dve rate - prvu do 18. avgusta i drugu do 19. septembra. Ona je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je, posle odlaska sa dužnosti, tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Miloševiću imaju poverljiv status radi zaštite nacionalnih interesa SRJ. Zvanični Beograd je, po Florans Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artman je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO. Ona je ocenila da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je danas najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.
Milioni Šveđana, Norvežana i Finaca dobili su ažurirane pamflete ili onlajn publikacije sa savetima kako da se pripreme i nose se sa mogućim ratom i neočekivanom krizom i kako da obezbede zalihe.
Jedan od tipova raketa koje nakon odluke Džozefa Bajdena na vojnim metama duboko u Rusiji smeju da koriste ukrajinske snage su i američki projektili tipa ATACMS.
Sin Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, kritikovao je odluku administracije Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Meštani sela Vraneša kod Bijelog Polja najavili su za danas blokadu puta u Slijepač Mostu, zahtevajući ostavke čelnika policije zbog toga što još nije pronađen dvostruki ubica Alija Balijagić.
Dvodnevni samit Grupe 20 (G20) počinje u Rio de Žaneiru u Brazilu, a glavne teme biće borba protiv siromaštva i gladi, reforma globalnih institucija, klimatske promene, ratovi u Ukrajini i Gazi.
Ruski zvaničnik Vladimir Džabarov kaže da je odluka SAD da dozvoli Ukrajini da raketama dalekog dometa ATACMS gađa duboko unutar ruske teritorije bez presedana i vodi ka početku trećeg svetskog rata.
Nakon što je administracija američkog predsednika dala zeleno svetlo Ukrajini da američkim dalekometnim raketama gađa duboko unutar ruske teritorije, to su učinile i Francuska i Velika Britanija.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
Ministru bez portfelja zaduženom za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenadu Popoviću uručen je orden Prepodobnog Andreja Rubljova Ikonopisca.
Komentari 1
Gillan
Man'te nas ovakih vesti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar