Šta podrazumeva šerijatski zakon?

Talibani su se prvi put nakon osvajanja Avganistana obratili javnosti na konferenciji za novinare u Kabulu.
Njihov portparol Zabihulah Mudžahid osvrnuo se na prava žena i kazao "kako će one imati sva prava u okviru šerijata", prenosi Euronews Srbija.
 
"Garantujemo sva prava žena u sklopu šerijatskog zakona. Žene mogu da rade u obrazovanju i zdravstvu. Ako je međunarodna zajednica zabrinuta, neka znaju da će naše žene imati sva prava u okviru šerijata. Naše žene su muslimanke i moraju poštovati šerijatski zakon", rekao je portparol.
 
Postavlja se pitanje šta je uopšte šerijatski zakon, šta on garantuje ženama, ali kakva su i prava muslimana uopšte.
 
Na primer, tokom prethodne talibanske vlasti u Avganistanu, između 1996. i 2001, žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.
 
Šta je šerijatski zakon?
 
Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života; uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.
 
Uglavnom se oslanja na učenje iz Kurana i Sune (učenje i praksa Muhameda), ali se takođe temelji i na idžmi (konsenzusu muslimanskih naučnika  oko neke stavke u šerijatskom zakonu) i kijasu (rešenju koja su na osnovu analogije izveli islamski pravnici).
 
Sve radnje su kategorizovane kao obvezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene. Način na koji se primenjuje šerijatski zakon unutar društva razlikuje se među muslimanskim državama.
 
Zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke Suda, oni za koje se počinitelji kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.
 
Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, konzumiranje alkohola, krađa i pljačka spadaju u najteže prekršaje, što znači da se počinitelji mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti. Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela.
 
Talibani slede ekstremnu verziju šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu slušanja muzike, gledanja televizije i premlaćivanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.
 
Za dela protiv druge osobe, od ubistva do napada, kažnjava se odmazdom, pri čemu se prema počinitelju postupa isto kao i prema žrtvi, stoji u enciklopediji Britanika. Ova vrsta kaznenog dela smatra se građanskim prekršajem, a ne kriminalom u tehničkom smislu, budući da država nema pravo da pokrene kazneni postupak, već samo žrtva ili porodica žrtve.
 
Za nekolicinu konkretnih zločina kazna zna da bude fiksna: smrt za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu, te šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinitelj oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinitelj neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za konzumiranje alkohola.
 
U kojim zemljama se sprovodi?
 
Koliko se strogo tumači i poštuje šerijatsko pravo, delomično ili u celosti, razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od nadležne vlade. Neke zemlje su odlučile da usvoje nekoliko aspekata šerijatskog prava u kombinaciji sa sistemima evropskog stila, dok ga druge, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Iran, mnogo radikalnije slede, piše INews.
 
Iako mnoge zemlje u Africi slede aspekte šerijatskog prava, uključujući Nigeriju, Keniju i Etiopiju, Sudan je prestao da ga koristi 2020. kada je službeno postao sekularna država i okončao 30 godina islamskog prava.
 
Zemlje u kojima se primjenjuje neka verzija šerijatskog prava su: Avganistan, Bahrein, Bruneji, Egipat, Indonezija, Iran, Irak, Malezija, Maldivi, Mauritanija, Nigerija, Pakistan, Katar, Saudijska Arabij, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.
 
Šerijatski zakon i prava žena
 
Talibani su ranije ove godine rekli da žele "pravi islamski sistem" u Avganistanu koji bi odredio prava žena i manjina, u skladu s kulturnim tradicijama i verskim pravilima.
 
Žene su tokom prošle talibanske vlasti morale da nose burke i nisu smele da koriste usluge zdravstvene zaštite koju je vodio muškarac, dok devojčice nisu išle u školu.
 
Temelj tradicionalnog islamskog zakona o prodičnim odnosima je patrijarhalne prirode. Očevi imaju pravo da sklope brak svojim ćerkama, bile one maloletne ili punoletne, ali se pravnici slažu da odrasla žena koja više nije nevina mora dati svoj izričit pristanak na brak.
 
Pitanje ima li ćerka devica pravo na prigovor na brak ugovoren od strane oca, predmet je rasprave među islamskim pravnicima. Neki smatraju da se njen prigovor treba uzeti u obzir, ali da on nije obvezujući, dok drugi smatraju da takav prigovor isključuje brak.
 
Porodični zakon
 
U tradicionalnom islamskom porodičnom pravu, muževi imaju pravo na poligamiju i mogu biti u zakonitom braku s najviše četiri žene. Muž je tokom braka dužan da brine o ženi i izdržava je, pod uslovom da mu je ona poslušna. Žena koja odbija dominaciju muža i koja napusti dom bez opravdanog razloga gubi svoje pravo na uzdržavanje.
 
Razvod braka može se postići zajedničkim dogovorom supružnika. Međutim, samo muž ima moć jednostrano raskinuti brak iz razloga odricanja. Ovde se radi o izvanparničnom postupku; odnosno muž može samovoljno da se odrekne svoje žene i za to ne odgovara nadzoru suda ili bilo kojem drugom službenom telu.
 
Kao i svaki pravni sistem, šerijat je složen i njegova praksa se u potpunosti oslanja na kvalitet i obuku stručnjaka, navodi BBC.
 
Islamski pravnici izdaju smernice i presude. Smernice koje se smatraju formalnopravnim rešenjima zovu se fetve.
 
Postoji pet različitih škola šerijatskog prava, a doktrine se razlikuju po tome koliko se doslovno tumače tekstovi iz kojih proizlazi šerijatsko pravo.
  • Dušica

    23.08.2021 09:55
    Strašno
    Ako je ta baba živela tako i ništa joj nije falilo, hajde da sada za promenu zamenite mesto pa ti živi kao ona, pa tek onda kaži da,, joj ništa nije falilo''a ti si divan unuk. Ako ti to odgovara idi u Avganistan
  • Podbarac

    20.08.2021 15:10
    Treba dodati
    U Velikoj Britaniji i još ponekim zemljama koje imaju sličan (obično nasleđen) pravni sistem (Indija, Izrael...), šerijatski zakoni i običaji ("Sharia Law") se primenjuje pre svega kao arbitražni mehanizam za muslimansko stanovništvo, a odluke ne retko potvrđuju i sprovode i "regularni" sudovi (ako su odluke u skladu sa Zakonima zemlje, npr. UK)...

    Što se tiče ne-muslimana u islamskim zemljama, po pravilu šerijatski zakoni nisu obavezujući za njih, mada imaju pravo da traž pravdu i pred islamskim sudovima. Ne-muslimani, za uzvrat su obavezni da plaćaju godišnji porez zvani "Džizija" (Jizya = namet).

    Ali! Za sve stanovnike "viši" ) običaji i pravila koji proističu iz Kurana ili Hadita, jesu obavezujuči, bez obzira na vereisposvet - npr. Bogohuljenje, koje se po pravilu kažnjava smrću... itd.

    Sve u svemu, za razliku od ostalih religija - Islam jeste "zajednica vernika", pa time je i društvena organizacija (npr. država i zakoni) podređena religiji.

    Drugim rečima, nema inkluzije i kohabitacije religija.

    Tolko.
  • nebitna

    20.08.2021 11:58
    čemu čuđenje?
    To postoji! To živi i odlučuje kao u mračnom srednjem veku. Ko se nije vakcinisao, kamenovanje, amputiranje pa smrt....Preterujem.Čovek bi očekivao boljitak u svemu. Umesto toga zlo izgleda vodi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.