Šta podrazumeva šerijatski zakon?
Talibani su se prvi put nakon osvajanja Avganistana obratili javnosti na konferenciji za novinare u Kabulu.
Njihov portparol Zabihulah Mudžahid osvrnuo se na prava žena i kazao "kako će one imati sva prava u okviru šerijata", prenosi Euronews Srbija.
"Garantujemo sva prava žena u sklopu šerijatskog zakona. Žene mogu da rade u obrazovanju i zdravstvu. Ako je međunarodna zajednica zabrinuta, neka znaju da će naše žene imati sva prava u okviru šerijata. Naše žene su muslimanke i moraju poštovati šerijatski zakon", rekao je portparol.
Postavlja se pitanje šta je uopšte šerijatski zakon, šta on garantuje ženama, ali kakva su i prava muslimana uopšte.
Na primer, tokom prethodne talibanske vlasti u Avganistanu, između 1996. i 2001, žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.
Šta je šerijatski zakon?
Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života; uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.
Uglavnom se oslanja na učenje iz Kurana i Sune (učenje i praksa Muhameda), ali se takođe temelji i na idžmi (konsenzusu muslimanskih naučnika oko neke stavke u šerijatskom zakonu) i kijasu (rešenju koja su na osnovu analogije izveli islamski pravnici).
Sve radnje su kategorizovane kao obvezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene. Način na koji se primenjuje šerijatski zakon unutar društva razlikuje se među muslimanskim državama.
Zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke Suda, oni za koje se počinitelji kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.
Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, konzumiranje alkohola, krađa i pljačka spadaju u najteže prekršaje, što znači da se počinitelji mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti. Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela.
Talibani slede ekstremnu verziju šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu slušanja muzike, gledanja televizije i premlaćivanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.
Za dela protiv druge osobe, od ubistva do napada, kažnjava se odmazdom, pri čemu se prema počinitelju postupa isto kao i prema žrtvi, stoji u enciklopediji Britanika. Ova vrsta kaznenog dela smatra se građanskim prekršajem, a ne kriminalom u tehničkom smislu, budući da država nema pravo da pokrene kazneni postupak, već samo žrtva ili porodica žrtve.
Za nekolicinu konkretnih zločina kazna zna da bude fiksna: smrt za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu, te šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinitelj oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinitelj neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za konzumiranje alkohola.
U kojim zemljama se sprovodi?
Koliko se strogo tumači i poštuje šerijatsko pravo, delomično ili u celosti, razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od nadležne vlade. Neke zemlje su odlučile da usvoje nekoliko aspekata šerijatskog prava u kombinaciji sa sistemima evropskog stila, dok ga druge, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Iran, mnogo radikalnije slede, piše INews.
Iako mnoge zemlje u Africi slede aspekte šerijatskog prava, uključujući Nigeriju, Keniju i Etiopiju, Sudan je prestao da ga koristi 2020. kada je službeno postao sekularna država i okončao 30 godina islamskog prava.
Zemlje u kojima se primjenjuje neka verzija šerijatskog prava su: Avganistan, Bahrein, Bruneji, Egipat, Indonezija, Iran, Irak, Malezija, Maldivi, Mauritanija, Nigerija, Pakistan, Katar, Saudijska Arabij, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.
Šerijatski zakon i prava žena
Talibani su ranije ove godine rekli da žele "pravi islamski sistem" u Avganistanu koji bi odredio prava žena i manjina, u skladu s kulturnim tradicijama i verskim pravilima.
Žene su tokom prošle talibanske vlasti morale da nose burke i nisu smele da koriste usluge zdravstvene zaštite koju je vodio muškarac, dok devojčice nisu išle u školu.
Temelj tradicionalnog islamskog zakona o prodičnim odnosima je patrijarhalne prirode. Očevi imaju pravo da sklope brak svojim ćerkama, bile one maloletne ili punoletne, ali se pravnici slažu da odrasla žena koja više nije nevina mora dati svoj izričit pristanak na brak.
Pitanje ima li ćerka devica pravo na prigovor na brak ugovoren od strane oca, predmet je rasprave među islamskim pravnicima. Neki smatraju da se njen prigovor treba uzeti u obzir, ali da on nije obvezujući, dok drugi smatraju da takav prigovor isključuje brak.
Porodični zakon
U tradicionalnom islamskom porodičnom pravu, muževi imaju pravo na poligamiju i mogu biti u zakonitom braku s najviše četiri žene. Muž je tokom braka dužan da brine o ženi i izdržava je, pod uslovom da mu je ona poslušna. Žena koja odbija dominaciju muža i koja napusti dom bez opravdanog razloga gubi svoje pravo na uzdržavanje.
Razvod braka može se postići zajedničkim dogovorom supružnika. Međutim, samo muž ima moć jednostrano raskinuti brak iz razloga odricanja. Ovde se radi o izvanparničnom postupku; odnosno muž može samovoljno da se odrekne svoje žene i za to ne odgovara nadzoru suda ili bilo kojem drugom službenom telu.
Kao i svaki pravni sistem, šerijat je složen i njegova praksa se u potpunosti oslanja na kvalitet i obuku stručnjaka, navodi BBC.
Islamski pravnici izdaju smernice i presude. Smernice koje se smatraju formalnopravnim rešenjima zovu se fetve.
Postoji pet različitih škola šerijatskog prava, a doktrine se razlikuju po tome koliko se doslovno tumače tekstovi iz kojih proizlazi šerijatsko pravo.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO: Požar na avionu ruskog prevoznika, svi putnici na vreme evakuisani
24.11.2024.•
0
Na avionu ruskog avio-prevoznika Azimut erlajns koji je večeras u Antaliji u Turskoj sleteo tokom nepovoljnih meteoroloških uslova, došlo je do požara na motoru.
Bomba eksplodirala tokom zabave u Kninu, jedan mladić poginuo, četvoro teško povređenih
24.11.2024.•
2
U eksploziji ručne bombe u stambenoj zgradi u Kninu, poginuo je 25-godišnji mladić, dok su dva mladića, devojka i maloletna osoba zadobili teške povrede, saopštila je policija.
Zone sukoba u svetu za tri godine povećane za dve trećine
24.11.2024.•
1
Ratovi u svetu su se proširili i intenzivirali, sa dalekosežnim uticajima na globalni ekonomski rast i sigurnost hrane, pokazuje novi Indeks intenziteta sukoba.
Rumuni danas biraju novog predsednika
24.11.2024.•
0
Rumuni danas biraju novog predsednika od 13 kandidata, a najviše šansi imaju premijer Marsel Čolaku i lider desničarskog Saveza za uniju Rumuna (AUR) Đorđe Simion.
U Barseloni protest protiv visokih kirija
23.11.2024.•
1
Hiljade ljudi okupile su se danas u Barseloni na poziv udruženja stanara i kolektiva da osude teškoće u pristupu stanovanju, tražeći smanjenje zakupnina u tom gradu.
Poljski poljoprivrednici blokirali granični prelaz s Ukrajinom
23.11.2024.•
0
Poljski poljoprivrednici blokirali su danas jedan granični prelaz ka Ukrajini.
Oluja Bert pogodila Veliku Britaniju i Irsku
23.11.2024.•
1
Najmanje jedna osoba je nastradala u oluji Bert, koja je pogodila Veliku Britaniju i Irsku.
Putin potpisao zakon o otpisu dugova za vojnike koji se bore u Ukrajini
23.11.2024.•
3
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas zakon koji omogućava onima koji se prijave za borbu u Ukrajini da im se otpišu dugovi koje ne mogu da plate i to do iznosa od 92.000 evra.
U Francuskoj 33.000 domaćinstava bez struje zbog oluje Ketano
23.11.2024.•
0
Oko 33.000 domaćinstava ostalo je danas bez struje u Francuskoj, uglavnom u Normandiji i duž reke Loare na zapadu, posle naleta oluje Ketano u petak, saopštila je uprava električne mreže Enedis.
"Finer" otkazuje 300 letova zbog štrajka pilota
23.11.2024.•
0
Finska aviokompanija Finer saopštila je danas da će morati da otkaže oko 300 letova 9. i 13. decembra, zbog štrajka pilota.
Ruska rublja pala na najniži nivo u odnosu na dolar od marta pre dve godine
23.11.2024.•
4
Ruska rublja je dostigla najniži nivo od 24. marta 2022, pokazuju zvanični podaci Ruske centralne banke, dan posle eksperimentalnog ispaljivanja hipersonične rakete na Ukrajinu.
Ugovorio životno osiguranje, lažirao svoju smrt i pobegao iz SAD u Istočnu Evropu
23.11.2024.•
0
Stanovnik Viskonsina Rajan Borgvart je letos lažirao svoju smrt navodnim utapanjem u jezeru, pa pobegao iz SAD, i sada je negde u Istočnoj Evropi, odakle komunicira sa američkim snagama reda.
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
7
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
2
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Komentari 24
Dušica
Podbarac
Što se tiče ne-muslimana u islamskim zemljama, po pravilu šerijatski zakoni nisu obavezujući za njih, mada imaju pravo da traž pravdu i pred islamskim sudovima. Ne-muslimani, za uzvrat su obavezni da plaćaju godišnji porez zvani "Džizija" (Jizya = namet).
Ali! Za sve stanovnike "viši" ) običaji i pravila koji proističu iz Kurana ili Hadita, jesu obavezujuči, bez obzira na vereisposvet - npr. Bogohuljenje, koje se po pravilu kažnjava smrću... itd.
Sve u svemu, za razliku od ostalih religija - Islam jeste "zajednica vernika", pa time je i društvena organizacija (npr. država i zakoni) podređena religiji.
Drugim rečima, nema inkluzije i kohabitacije religija.
Tolko.
nebitna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar