Alar Karis izabran za predsednika Estonije

Direktor estonskog Nacionalnog muzeja Alar Karis izabran je danas za predsednika te zemlje, a svoju novu funkciju preuzeće u oktobru.
On je za predsednika izabran u parlamentu, gde je bio jedini kandidat.
 
Prema pisanju lokalnih medija, Karis je izabran za šefa države sa 72 glasa, od ukupno 101 poslanika.
 
On se kao kandidat za predsednika pojavio tek u subotu, ispred dve vladajuće stranke - Estonske reformske partije i Estonske centralne partije.
 
U prvom krugu glasanja, Karis nije osvojio dovoljno glasova podrške, odnosno nedostajalo mu je pet glasova od potrebnih 68.
 
Kako se navodi, on je pre drugog kruga glasanja razgovarao sa opozicijom, nakon čega su mu dve opozicione stranke, socijaldemokrati i konzervativna "Otadžbina", dale podršku.
 
Na mestu predsednika zameniće Kerstija Kaljulaida kome petogodišnji mandat ističe 10. oktobra.
  • Mile rent-a mozak

    31.08.2021 18:02
    A što ovaj koji je predsednik napušta vlast. Opet su strani plaćenici umešali prste, ali na finjaka. Ko normalan, koji je ceo život posvetio ideji da bude neko tj. predsednik može ovo da dozvoli. Da oni ovo ne glume demokratiju?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.