SAD planiraju da ubrzaju izbacivanje migranata sa Haitija organizovanjem letova kojima će biti vraćeni u svoju zemlju, saopštili su zvaničnici.
Brojni agenti Imigracione službe stigli su u pogranični grad u Teksasu gde su se okupile hiljade Haićana, nakon što su iznenadno prešli iz Meksika u SAD.
Služba za unutrašnju bezbednost saopštila je da je u petak premestila oko dve hiljade migranata koji su se okupili ispod i pored mosta u pograničnom gradu Del Rio na druge lokacije, kako bi se obradili njihovi podaci i potencijalno bili izbačeni iz SAD, preneo je Glas Amerike.
Saopšteno je i da će oko 400 agenata i policajaca do ponedeljka ujutru stići u Del Rio.
Mnogi Haićani su preko brane na reci došli u SAD iz Meksika.
Američke vlasti brzo su reagovale na iznenadni dolazak Haićana u Del Rio, grad od oko 35.000 stanovnika, u relativno zabačenom delu granice gde ne postoji kapacitet da se drži i procesuira toliko veliki broj ljudi.
Jedan američki zvaničnik izjavio je za AP da će broj letova zavisiti od operativnih kapaciteta i spremnosti Haitija da prihvati avione. Dodao je da je načinjen napredak u pregovorima sa vlastima Haitija.
Zvaničnik je dodao da će SAD, počevši od nedelje, verovatno slati pet do osam aviona dnevno, a drugi neimenovani zvaničnik je dodao da se ne očekuje više od dva leta dnevno, i dodao da će svi migranti biti testirani na kovid-19.
Procene broja migranta se razlikuju, ali je šerif okruga Val Verde Frenk Džo Martinez izjavio da je u Del Rio stiglo oko 13.700 ljudi.
Migranti su podigli šatore i izgradili improvizovana skloništa od trske.
Plan letova zavisi od toga kako će Haićani reagovati, jer postoji mogućnost da će odlučiti da ne pristanu na povratak i rizikuju da ipak budu vraćeni u osiromašenu, politički nestabilnu zemlju, ili da se vrate u Meksiko.
Deca bez pratnje roditelja su izuzeta iz ubrzanog procesa proterivanja migranata.
Haićani u velikom broju dolaze u SAD već nekoliko godina, a mnogi su napustili svoju karipsku zemlju posle razornog zemljotresa 2010.
Nakon što su ostali bez poslova koje su dobili za vreme Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, mnogi su krenuli na opasno putovanje pešice, autobusima i automobilima ka američkoj granici.
Nije jasno kako se tako veliki broj ljudi okupio tako brzo, iako su se brojni Haićani okupljali u kampovima na meksičkoj strani granice, čekajući da odluče da li će pokušati da uđu u SAD.
Cela situacija je veliki test za administraciju predsednika Džoa Bajdena, nakon što je brzo ukinula politiku prethodne, Trampove administracije i mere koje je Bajden smatrao surovim ili nehumanim, a pre svega to što je od tražilaca azila zahtevano da ostanu u Meksiku dok čekaju sudske provere u Americi, navodi Glas Amerike.
Naređenje da se migranti odmah proteraju bez mogućnosti da zatraže azil, uvedeno u martu 2020. zbog pandemije korona virusa, i dalje je na snazi, ali su deca bez pratnje odraslih i mnoge porodice izuzeti. Tokom svojih prvih mesec dana u Beloj kući, Bajden je odlučio da deca koja putuju sama budu izuzeta iz te uredbe na osnovu humanitarnih razloga.
Meksiko je prihvatio da prihvati proterane porodice, ali samo one iz samog Meksika, Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora, zbog čega je stvorena prilika za Haićane i druge nacionalnosti.
U avgustu, američke vlasti su zaustavile migrante skoro 209.000 puta na granici, što je blizu rekorda u poslednjih 20 godina, iako su u mnogim od tih situacija zaustavljeni ljudi koji su više puta prelazili granicu, jer nema pravnih posledica za one koji su proterani iz SAD na osnovu uredbe donete zbog pandemije.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Francusko tužilaštvo traži pet godina zatvora za desničarku Marin Le Pen jer tvrdi da je u Nacionalnom frontu trošila javni novac za zapošljavanje asistenata u EP koji su u stvari radili za stranku.
Toksični smog izazvao je kašnjenja na letovima na aerodromu u Nju Delhiju, a aplikacija za praćenje letova "Flightradar24" pokazuje da je odloženo 88 odsto polazaka i 54 odsto dolazaka, piše Rojters.
Japanska vlada odbacila je predlog o ukidanju smrtne kazne i odbila pozive domaćih pravnih stručnjaka na reviziju zbog međunarodnog pritiska da se okončaju pogubljenja, prenela je agencija Kjodo.
Nepoznati muškarac sinoć je pokušao napad na brazilski Vrhovni sud u Braziliji, saopštile su vlasti, dodajući da je napadač pronađen mrtav nakon dve eksplozije u kojima nije bilo povređenih.
Predsednik RS Milorad Dodik optužio je danas glavnog tužioca BiH Milanka Kajganića da po političkom nalogu iz Sarajeva i od međunarodnog faktora u BiH, stoji iza podizanja optužnice protiv njega.
Predsednik SAD Džozef Bajden i novoizabrani predsednik Donald Tramp sastali su se danas u Beloj Kući u okviru početka procesa primopredaje vlasti, preneo je CBS.
Izvršni direktor Tesle i platforme Iks Ilon Mask i bivši republikanski kandidat za predsednika SAD Vivek Ramasvami vodiće Ministarstvo za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa.
Ruski sud osudio je na pet godina zatvora lekarku pedijatra iz Moskve koju je majka jednog od njenih pacijenata optužila da je kritikovala ruski napad na Ukrajinu prilikom jednog pregleda.
Moskovski sud izdao je nalog za hapšenje sudije Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Hajkela Ben Mahfuda pod optužbom za "nezakonito zatvaranje", prenosi danas Radio slobodna Evropa.
Kineska policija saopštila je da je 35 osoba poginulo, a još 43 povređeno kada je 62-godišnji vozač namerno naleteo automobilom među ljude koji su vežbali u sportskom centru u kineskom gradu Džuhaju.
Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) i Demohrišćanska unija CDU/CSU dogovorile su se oko datuma prevremenih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe 23. februara sledeće godine.
Avion američke kompanija Spirit erlajns nije mogao da sleti u glavni grad Haitija Port-o-Prens jer je na njega otvorena vatra sa zemlje, pa je preusmeren u Dominikansku Republiku.
Član izraelske vlade je na društvenim mrežama objavio da će naredna, 2025. biti godina u kojoj će Izrael uspostaviti pun suverenitet, odnosno anektirati Zapadnu obalu koju je okupirao 1967.
Novi izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je danas da ima "određenog napretka" u nastojanjima da se okonča rat Izraela sa libanskim Hezbolahom.
Ruski sud odbacio je danas žalbu Ksenije Kareline, rusko-američke državljanke osuđene zbog izdaje na 12 godina zatvora jer je organizaciji koja podržava Ukrajinu dala prilog u vrednosti 50 evra.
Kremlj je demantovao da su ruski predsednik Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp razgovarali od njegove pobede na američkim predsedničkim izborima, kako je objavio Vašington post.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar