Rasprave o vraćanju smrtne kazne

Nezapamćeni zločin u Oslu i na ostrvu Utoja otvorio je staru dilemu da li treba vratiti smrtnu kaznu i to ne samo u Norveškoj nego i u još nekim zemljama u svetu.

Građani mirne Norveške, spontano reagujući, traže da se ponovo vrati smrtna kazna za Andresa Beringa Brejvika, koji je hladnokrvno ubio 76 nedužnih ljudi, prenose agencije. Pogotovo što prema važećim zakonima u toj zemlji, koja je ukinula najstrožu kaznu 1979. godine, on može biti osuđen najviše na 30 godina zatvora i to ukoliko bude optužen za zločin protiv čovečnosti, odnosno 21 godinu ukoliko bude odgovarao za terorizam.

Rasprave o ponovnom uvođenju smrtne kazne, posle zločina u Norveškoj, obnovljene su i nekim saveznim državama SAD, u kojima se i odranije zagovara vraćanje te sankcije, javljaju agencije. Povod za to je nekoliko teških zločina za koje je predviđen doživotni zatvor.

Prema najnovijim podacima Amnesti internešenela, smrtna kazna je ukinuta u 139 od ukupno 192 zemlje sveta. U nekim ona postoji, ali samo na papiru i godinama se ne izvršava. One se najčešće izriču za teška ubistva i za krijumčarenje droge. U 2010. godini u svetu je u 23 zemlje izvršeno 527 smrtnih kazni, 200 manje nego 2009. To je, kako se ističe u Amnesti internešenlu, nepotpuna statistika pošto ne postoje podaci za Kinu, koja u tome prednjači. Procenjuje se da je u toj zemlji u 2010. godini bilo najmanje 2.000 pogubljenja po zakonu.

U Iranu su prošle godine izvršene 252 smrtne kazne, Severnoj Koreji 60, Jemenu 53, SAD 46. U Evropi su, prema Amnesti internešenelu, izvršene dve najteže kazne i to u Belorusiji. U najnovijim raspravama, koje je otvorio zločin u Norveškoj, pravnici potežu poznate argumente protiv ove kazne: država nema pravo nikome da oduzme život. Sem toga, praksa je pokazala da u zemljama koje su ukinule tu sankciju nije došlo do povećanja teškog kriminala, što se tumači time da smrtna kazna ne zastrašuje potencijalne kriminalce, jer oni pre svega računaju da neće biti otkriveni.