.jpg "PZP: Krivična prijava protiv odgovornih u \"Tržnici\" zbog namere da \"špijuniraju\" građane")
Tehnologija za biometrijsku identifikaciju na mala vrata ulazi u EU
Vlasti jedanaest zemalja Evropske unije u istragama već koriste tehnologiju za biometrijsku identifikaciju lica.
Foto: Pixabay
Uskoro će im se pridružiti još osam članica Unije, navodi se u novoj studiji u kojoj se ponovo upozorava da ta tehnologija može da ugrozi osnovna ljudska prava.
Biometrijsko prepoznavanje lice za eks post identifikaciju u krivičnim istragama koriste policije Austrije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Italije, Letonije, Litvanije, Slovenije i Holandije.
Njima će se u dogledno vreme pridružiti i Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Portugal, Rumunija, Španija i Švedska, navodi se u juče objavljenoj studiji, koju je tim međunarodnih stručnjaka izradio za političku grupu Zeleni-Evropski slobodni savez (EFA) u Evropskom parlamentu.
Ta politička grupa zalaže se za potpunu zabranu sistema za biometrijsko prepoznavanje lica ili analizu ponašanja na javnim mestima, piše briselski portal EURACTIV.com.
Eks post identifikacija znači da se snimci analiziraju i identifikacija vrši posle izvršenog krivičnog dela, a ne u realnom vremenu.
Jedan od autora studije, profesor na Univerzitetu u Lajdenu Frančesko Ragaci naglašava, međutim, da je ta distinkcija između "realnog vremena" i "eks post" potpuno nevažna kada je reč o uticaju biometrijskih tehnologija na osnovna prava.
"Eks post identifikacija ustvari nosi sa sobom još veću opasnost, jer se može prikupiti više podataka iz različitih izvora kako bi se obavila identifikacija", objasnio je Ragaci.
Najrazvijeniji metod biometrijske identifikacije je onaj pomoću softvera za prepoznavanje koji neko lice sa snimka poredi sa slikama koje se već nalaze u nekoj bazi podataka.
U izveštaju se upozorava da postoji "nedovoljna svest o načinima kako se ta tehnologija može primeniti i potencijalnom uticaju tako širokog spektra primene na fundamentalna prava evropskih građana".
Studija se uglavnom fokusira na takozvane nekooperativne pretrage, kada sistem pokušava da identifikuje nekog bez njegovog pristanka. Navodi da se takve tehnologije još uvek u Evropi kvantitativno i kvalitativno koriste u ograničenom obimu, a primena seže od identifikacije pojedinaca do masovnog nadzora.
Kada je reč o pretragama sa pristankom, a jedan od primera za to je i prepoznavanje lica za otključavanje pametnog telefona, smatra se da od toga trenutno ne preti rizik masovnog nadzora.
U izveštaju se, ipak, upozorava da to može da se promeni u slučaju izmene zakona, pošto je u kooperativnim sistemima uskladištena ogromna količina ličnih podataka.
Autori studije ukazuju da masovnom nadzoru idu u prilog dva trenda, a to su ekspanzija biometrijskih baza podataka i plasiranje kao "pilot projekata" različitih sistema koji imaju veze sa softverom za biometrijsku identifikaciju.
"Ono što vidimo kod tih projekata je da oni sve više slede strategiju 'svršenog čina'. Obično se predstavljaju kao pilot projekti i navode se posebne okolnosti za primenu te tehnologije. Dozvolu traže kasnije", kaže Ragaci.
Tako su na aerodromu u Briselu 2017. godine instalirane četiri kamere za prepoznavanje lica, a da o tome nisu obaveštene nadležne vlasti.
U jednom delu Roterdama je uz pomoć "pametnog uličnog osvetljenja" pokrenut projekat identifikacije "sumnjivog ponašanja" kako bi se sprečile provale.
U Nici je realizovan projekat identifikacije prolaznika na ulici, a pokušalo se i sa upotrebom biometrijskog oruđa za identifikaciju u srednjim školama, ali je to ipak proglašeno nezakonitim.
Ipak, biometrijska identifikacija koristi se za prepoznavanje lica učenika u kantinama u britanskim školama.
I u Nemačkoj je u Berlinu, Hamburgu i Manhajmu instalirana oprema za biometrijsku identifikaciju kako bi se ispitao njen kapacitet.
"U Nemačkoj se često testiranje koristi kao izgovor da bi se opravdalo odstupanje od postojećih pravila ili društvenih očekivanja", navodi se u izveštaju.
Primećuje se da ti pilot projekti obično počinju kao eksperiment ili zbog posebnih okolnosti i u zakonski sivoj zoni, da bi kasnije, ako ostanu bez kontrole, neprimetno perasli u normalnu stvar.
Evropski parlament je u oktobru usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao na uvođenje strogih pravila za primenu veštačke inteligencije u poslovima sprovođenja zakona, a posebno na zabranu sistema za biometrijsku identifikaciju na javnim mestima.
Rezolucija je dobila snažnu podršku liberalnih, socijaldemokratskih, levih i zelenih poslanika u Evropskom parlamentu, a vrlo je podeljeno bilo i reagovanje poslanika desnice i krajnje desnice. Jedino su se poslanici demohrišćanskih partija svi izjasnili protiv zabrane.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Nemci danas izlaze na birališta: Vanredni palamentarni izbori, četvrti u novijoj istoriji
23.02.2025.•
0
U Nemačkoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori, organizovani nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca, a prema ispitivanjima javnog mnjenja, konzervativci imaju najveću podršku.
VIDEO: Džinovske rupe prete da "progutaju" grad u Brazilu
23.02.2025.•
0
Grad Buritikupu u brazilskom delu Amazona proglasio je vanrednu situaciju zbog pojave velikih vrtača zbog kojih su ugrožene stotine domaćinstava.
Mask: Službenici moraju da odgovore na pitanje "šta su uradili prošle nedelje" ili sledi otkaz
23.02.2025.•
0
Američki milijarder Ilon Mask, koji je na čelu Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), saopštio je da će savezni službenici dobiti mejl sa pitanjem "šta su uradili prošle nedelje".
Papa Franja u kritičnom stanju
23.02.2025.•
0
Zdravstveno stanje pape Franje, koji je hospitalizovan zbog obostrane upale pluća, pogoršalo se nakon "produžene respiratorne krize nalik astmi", saopšteno je iz Vatikana.
Neidentifikovani predmet pao na teritoriju Poljske: Drugi put u nedelju dana
23.02.2025.•
0
Neidentifikovani predmet pao je na imanje u poljskom mestu Čersk u Pomeranskom vojvodstvu, saopštila je portparolka Okružnog policijskog štaba u Čojnicama, Magdalena Zblevska.
Tramp u prvih mesec dana na vlasti potpisao više od 70 izvršnih uredbi
23.02.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je za tačno mesec dana koliko je prošlo od njegove inauguracije, potpisao oko 70 izvršnih uredbi.
Viktor Orban očekuje pomoć Donalda Trampa: Najavljuje Zakon za borbu protiv nevladinih organizacija
22.02.2025.•
0
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da želi da pređe iz tabora "pobunjenika" u tabor "pobednika", protiv onoga što je nazvao "liberalnom imperijom" i u tome računa na podršku američkog predsednika.
Dodik hoće razgovor sa opozicijom: Ali da dođu u ponedeljak do podneva, jer posle čeka Đulijanija
22.02.2025.•
4
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će pozvati opozicione stranke iz ovog bosansko-hercegovačkog entiteta na razgovor, pre nego što mu Sud BiH u sredu izrekne presudu.
Hiljade Rumuna na ulicama Bukurešta: Podržavaju desnog populistu Kalina Đorđeskua
22.02.2025.•
7
Više hiljada demonstranata u Bukureštu podržalo je Kalina Đorđeskua, desničarskog populistu koji je bio favorit u predsedničkoj trci koja je poništena nekoliko dana pre drugog kruga.
Sukobi demonstranata i policije: Proruski Bugari protestuju protiv uvođenja evra
22.02.2025.•
2
Oko 1.000 stanovnika Sofije sukobilo se sa policijom na demonstracijama u glavnom gradu Bugarske protiv planova Vlade te zemlje da uvede evro.
Pripreme za samit Trampa i Putina su u toku, kaže Rusija
22.02.2025.•
1
U toku su pripreme za sastanak licem u lice američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Nemci u nedelju izlaze na birališta
22.02.2025.•
1
Nemci izlaze na birališta u nedelju, 23. februara, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju jasno vođstvo konzervativnog bloka na čelu sa Fridrihom Mercom.
Premijer Crne Gore povodom hapšenja studenta Luke Stojakovića: Ispitaćemo postupanje policije
22.02.2025.•
4
Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je da će zadužiti ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića da ispita postupanje policije u slučaju privođenja studenta iz Beograda Luke Stojakovića.
Gradonačelnica Los Anđelesa smenila šeficu vatrogasaca
22.02.2025.•
0
Gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas otpustila je šeficu vatrogasne službe tog grada koji je pre šest nedelja pretrpeo katastrofalnu štetu od više istovremenih požara.
AP tužio troje zvaničnika Trampove administracije zbog kršenja slobode govora
22.02.2025.•
0
Novinska agencija Asošiejted pres tužila je tri zvaničnika administracije predsednika SAD Donalda Trampa pozivajući se na kršenje slobode ogovora.
Napadač na Salmana Rušdija proglašen krivim za pokušaj ubistva
22.02.2025.•
3
Hadi Matar (23) koji je nožem napao pisca Salmana Rušdija 2022. godine proglašen je krivim za pokušaj ubistva, posle dvonedeljnog procesa, saopštio je sud američke države Njujork.
Dodik poziva na miting dok čeka sudsku presudu
21.02.2025.•
7
Predsednik RS Milorad Dodik pozvao je na miting u utorak ispred Narodne skupštine u Banjaluci, dan pre izricanja sudske presude zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
VIDEO: Francuski desničar otkazao govor zbog nacističkog gesta na skupu gde treba da bude i Tramp
21.02.2025.•
1
Predsednik vodeće francuske ekstremno desničarske partije Nacionalno okupljanje Žordan Bardela otkazao je govor na skupu istaknutih konzervativaca u Vašingtonu.
Trampov "krstaški rat" protiv papirnih slamčica: Iskrena ljubav prema plastici, hir ili nova zarada?
21.02.2025.•
5
Donald Tramp je tokom predizborne kampanje 2020. godine prodavao "brendirane" plastične slamčice i na njima zaradio pola miliona dolara, dok je u drugom mandatu potpuno zabranio papirne slamčice.
U sudaru autobusa i kamiona u Brazilu poginulo 12 studenata, vozač optužen za ubistvo ih nehata
21.02.2025.•
0
Autobus koji je prevozio studente i kamion, sudarili su se na putu u jugoistočnom Brazilu, pri čemu je poginulo 12 putnika, a povređena je 21 osoba, saopštile su brazilske vlasti.
Putin: Zbog terorizma prošle godine osuđeno više od 1.000 ljudi
21.02.2025.•
2
Rusko pravosuđe osudilo je 1.075 ljudi zbog "terorizma" 2024. godine, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, dok je u toku silovit obračun s kritičarama rata u Ukrajini.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar