Skoro polovina porodica sa decom u Srbiji ima manje prihode tokom pandemije

Prihodi skoro polovine (47 odsto) porodica sa decom u Srbiji pali su u toku pandemije, a jedna četvrtina (24 odsto) ispitanika bila je primorana da smanji troškove za hranu za sve članove domaćinstva,
Skoro polovina porodica sa decom u Srbiji ima manje prihode tokom pandemije
Foto: Pixabay
Istraživanje su, kako se navodi u saopštenju, sproveli UNICEF, USAID, Vlada Srbije i Tim za socijalno uključivanje za smanjenje siromaštva, sa ciljem merenja socio-ekonomskih efekata krize na domaćinstva s decom, na njihov pristup uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, kao i na roditeljstvo i mentalno zdravlje dece, njihovih roditelja ili staratelja.
 
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Josi Ečeveri Burkhart rekla je da su rezultati istraživanja predstavljeni danas, 20 meseci od prvog registrovanog kovid pacijenta u Srbiji i da je pandemija od tada dovela do velikih promena u svakodnevnom životu ljudi.
 
"Svaka kriza najviše utiče na najosetljivije grupe društva, a ekonomska deprivacija otežava obezbeđivanje osnovnih uslova za život, ishranu, higijenu, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje i obrazovanje. Zbog toga je, tokom pandemije kovida-19, UNICEF pokrenuo istraživanje koje meri socio-ekonomske efekte krize na celu populaciju roditelja sa decom, kao i efekte krize na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i uslugama socijalne zaštite, roditeljstvo i mentalno zdravlje dece", rekla je Burkhart.
 
Većina roditelja dece starosti od sedam do 17 godina (66 odsto) procenjuje da je učenje na daljinu uticalo na smanjenje motivacije deteta, a čak 60 odsto smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece.
 
Mere štednje najviše su zastupljene upravo u oblasti njihovog obrazovanja, a ekonomska nestabilnost je najizraženija u najsiromašnijim domaćinstvima.
 
Skoro jedna četvrtina domaćinstava (24 odsto) izveštava da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove porodice. Kada je reč o pristupu uslugama zdravstvene zaštite, u trećem talasu od 55 odsto dece kojoj su ove usluge bile potrebne, čak 87 odsto je uspelo da ih ostvari.
 
Istraživanje je pokazalo da usluga lekara specijaliste kao vrsta medicinske usluge najčešće izostaje, a glavni razlog je to što zdravstveni centar u određenom trenutku nije pružao potrebnu uslugu. Ipak, čak 78 odsto roditelja ne koristi usluge privatnog lekara, a ukidanje vanrednog stanja poboljšalo je pristup uslugama socijalne zaštite jer je 88 odsto dece korisnika starosti do 17 godina imalo pristup ovim uslugama.
 
Za skoro petinu ispitivanih lica do 17 godina pandemija je imala uticaj na pogoršanje mentalnog stanja, pa se ono sada ocenjuje kao lošije nego pre pandemije. To su u većem procentu deca starijeg uzrasta od 13 do 17 godina. Sa druge strane, kako se navodi, eksperti očekuju i neke pozitivne uticaje, kao što su mogućnost povećanja digitalne pismenosti, smanjivanje digitalnog jaza i unapređenje digitalnih veština nastavnika.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.