Čile legalizovao istopolne brakove

Zakon o legalizaciji istopolnih brakova usvojen je u Kongresu Čilea.
Čile legalizovao istopolne brakove
Foto: Pixabay
"Danas je istorijski dan, naša zemlja odobrila je istopolne brakove, što je još jedan korak napred u pogledu pravde, jednakosti, priznanja da je ljubav ljubav", rekla je ministarka za društveni razvoj Karla Rubiljar.
Za predlog zakona glasali su i Senat i donji dom parlamenta.
Ovaj predlog zakona je delimično usvojen u novembru, ali ga je Senat vratio odboru kako bi se razjasnile neke nejasnoće.
 
Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera, koji odlazi sa te funkcije u martu, podržao je predlog zakona i očekuje se da će ga potpisati, prenosi Rojters.
 
Glasanjem za legalizaciju istopolonih brakova završava se proces, koji je počeo 2007. godine, kada je tadašnja predsednica Mišel Bašale tražila od Kongresa da usvoji ovaj zakon.
 
Čile će se pridružiti više od 20 zemalja u svetu koje su legalizovale istopolne brakove, kao što su Argentina, Brazil, Kolumbija, Kostarika i Urugvaj.
  • HQ

    08.12.2021 17:33
    LOVE
    Ljubav je ljubav! ❤️
  • Aleksandar

    08.12.2021 12:52
    Ljubav pobedjuje! ❤️

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.