Pigmeji u Kongu, autohtono stanovništvo kome preti izumiranje, traže hitnu primenu zakona koji će ih zaštiti, pošto imaju gotovo robovski položaj u odnosu na većinsko Bantu stanovništvo.
Pigmeji u Kongu, autohtono stanovništvo kome preti izumiranje, traže hitnu primenu zakona koji će ih zaštiti, pošto imaju gotovo robovski položaj u odnosu na većinsko Bantu stanovništvo.
"Dugo su nas malteretirale naše bantu komšije. Mi smo zaboravljeni", kaže Parfe Diukamba iz Mreže autohtonih naroda Konga.
I same vlasti priznaju da je položaj Pigmeja jako loš. "Na severu Konga smatraju ih robovima. Kada dođu na jug, osim nekih izuzetaka, situacija je ista", kaže Valentin Mavungu, zvaničnik Ministarstva pravde zadužen za ljudska prava.
Poznati po niskom rastu, Pigmeji žive u šumama ili na obodima sela, a čine tek dva odsto od ukupno 3,6 miliona stanovnika Konga.
"Kao i drugde u svetu, i autohtona zajednica u Kongu je u opasnosti od nestajanja", kaže predstavnik Fonda UN Dejvid Louson.
Specijalni izvestilac UN za prava authtonih naroda Džejms Anaja ukazao je još prošle godine da većina tih naroda nema odgovarajući smeštaj niti pristup socijalnim službama, poput zdravstvenih i obrazovnih.
Pigmej u Kongu u nekim slučajevima može da očekuje da će za "isušivanje, obradu i sejanje polja od 400 metara dobiti samo litar palminog vina", kaže Diukamba. Da bi se poboljšala situacija tih ljudi, izrađen je 2004. zakon u čemu su učestvovali predstavnici autohtonog stanovništva, vlade, poslanici, civilno društvo i UN. Taj zakon je pružio veliku nadu mnogima, ali on još nije počeo da se primenjuje.
"Tek primenom zakona svako će naći svoj račun. Kao autohtoni... želimo da tekst vezan za njegovu primenu odmah bude donet. Bez toga, zakon ostaje nejasan i prazan", kaže agenciji Frans pres lider Udruženja autohtonih naroda Nguele Ibara.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je danas najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.
Milioni Šveđana, Norvežana i Finaca dobili su ažurirane pamflete ili onlajn publikacije sa savetima kako da se pripreme i nose se sa mogućim ratom i neočekivanom krizom i kako da obezbede zalihe.
Jedan od tipova raketa koje nakon odluke Džozefa Bajdena na vojnim metama duboko u Rusiji smeju da koriste ukrajinske snage su i američki projektili tipa ATACMS.
Sin Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, kritikovao je odluku administracije Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Meštani sela Vraneša kod Bijelog Polja najavili su za danas blokadu puta u Slijepač Mostu, zahtevajući ostavke čelnika policije zbog toga što još nije pronađen dvostruki ubica Alija Balijagić.
Dvodnevni samit Grupe 20 (G20) počinje u Rio de Žaneiru u Brazilu, a glavne teme biće borba protiv siromaštva i gladi, reforma globalnih institucija, klimatske promene, ratovi u Ukrajini i Gazi.
Ruski zvaničnik Vladimir Džabarov kaže da je odluka SAD da dozvoli Ukrajini da raketama dalekog dometa ATACMS gađa duboko unutar ruske teritorije bez presedana i vodi ka početku trećeg svetskog rata.
Nakon što je administracija američkog predsednika dala zeleno svetlo Ukrajini da američkim dalekometnim raketama gađa duboko unutar ruske teritorije, to su učinile i Francuska i Velika Britanija.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar