Talibani obećali zaštitu ženskih prava, pa zabranili ženama da se školuju i rade

Uprkos obećanjima talibana po vraćanju na vlast u Avganistanu da će prava žena biti zaštićena, realnost je drugačija, a prava žena ponovo na udaru.

Talibani su po dolasku na vlast u avgustu slali signale o "pomirljivoj" politici i "novoj verziji" svog režima.

Tako je portparol Zabihulah Mudžahid na konferenciji za novinare 17. avgusta obećao amnestiju za bivše pripadnike avganistanske vojske i policije i najavio da će ženama biti dozvoljeno da rade i uče, kao i da budu aktivne u društvu, ali u "okvirima islama".

Međutim, vrlo brzo je talibansko imenovanje vlade u septembru privuklo pažnju međunarodne javnosti, budući da se u njoj nije našla nijedna žena.
 
To je predstavljalo značajan zaokret u odnosu na prethodnu vladu u kojoj je bilo 13 žena ministara ili zamenika ministara.
 
Zatim su počeli da nameću razna ograničenja ženama i devojkama.
 
U jednom izveštaju UN-a se navodi da je ova militantna grupa, otkako je stupila na vlast, naložila svim državnim službenicama da ostanu kod kuće i zabranila većini devojčica da idu u školu.
 
Samo od jednog malog broja žena u osnovnim službama, kao što su na primer medicinske sestre, zatraženo je da nastave sa radom.
 
U istom izveštaju se procenjuje da potez talibana da zabrane rad ženama može koštati avganistansku ekonomiju do milijardu dolara ili 5,0 odsto njenog BDP-a.
 
Takođe, u skladu sa nedavno usvojenim dekretom, ženama koje žele da putuju na velike udaljenosti je zabranjeno da samostalno putuju, a pored zabranjivanja stranih TV serija, stavljen je i veto na prikazivanje devojaka u modernoj odeći, čak i u reklamama.
 
Na grupu žena koje su organizovale protestni skup u Kabulu tražeći poštovanje njihovih ljudskih prava i poboljšanje života, 28. decembra otvorena je vatra.
 
Dolazak talibana na vlast je doneo svojevrstan "mrak" i medijima, pošto je od avgusta zatvoreno 40 odsto medija u toj zemlji, a 80 odsto novinarki je izgubilo posao, prema istraživanju organizacije "Reporteri bez granica".
 
Od 15. avgusta je ukupno 231 medij morao da zatvori "svoja vrata", a više od 6.400 novinara je ostalo bez posla.
 
To je najviše pogodilo novinarke, pošto je četiri od pet njih ostalo bez posla.
 
Talibanska vlada je početkom decembra objavila dekret o pravima žena u kojem se navodi da žene ne treba da se smatraju "vlasništvom" i da ne bi trebalo da budu prisiljavane na brak.
 
Međutim, dekretom se ne pominje da žene mogu da rade ili pristupaju objektima van kuće ili obrazovanju, što je ranije izazvalo veliku zabrinutost i kritike međunarodne zajednice.
 
Tokom svoje prethodne vladavine od 1996. do 2001. godine, talibani su zabranjivali ženama da napustaju kuću bez muškog rođaka i potpunog pokrivanja lica i glave burkom, dok je devojčicama bilo zabranjeno školovanje.
 
Brojne grupe za zaštitu ljudskih prava se, pak, nadaju da će nastojanja talibana da steknu međunarodno priznanje i da osiguraju povratak finansijske pomoći u jednu od najsiromašnijih zemalja na svetu, dovesti do toga da naprave ustupke ženama, nakon što je je poštovanje ženskih prava više puta isticano kao uslov globalnih donatora za obnavljanje pomoći.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.