Multimedijalni umetnik je rođen 30. aprila 1951. godine u Sarajevu. "Marko Brecelj je savremeni umetnik kojeg je teško definisati, jer je u svom dugom stvaralačkom životu promenio nekoliko identiteta i pojavio se u slovenačkoj javnosti u raznim personifikacijama", napisao je žiri koji mu je 2019. dodelio nagradu "Jež" na RTV Slovenija.
Marko Brecelj je bio prisutan na umetničkoj sceni skoro 50 godina, a za to vreme je objavio solo album "Koktel", na kojem je sarađivao sa legendarnim Bojanom Adamičem, i tri ploče sa rok grupom Buldožer, u kojoj je radio kao tekstopisac i frontmen. Napisao je i muziku za film "Živi bili pa vidim" i za njega dobio Zlatnu arenu u Puli.
Jedan je od umetnika koji su trajno upisani u istoriju ex-yu rok scene. Kao pevač, tekstopisac i kompozitor tog benda, izgradio je imidž nepredvidivog i ekscesima sklonog izvođača, koji je zadržao do danas, piše Seecult.
Brecelj je višedecenijsko delovanje u civilnom, ali i javnom sektoru, isprepleo sa nužnim pitanjima saradnje, solidarnosti, agitacije i umetničke provokacije. Meki terorizam, prema Brecelju, proizlazi iz svesti da ukrasna umetnost ne vredi ništa, da vredi jedino agitacijska umetnost u prostoru koji je postao otporan na bilo kakvu agitaciju.
Brecelj je na Univerzitetu u Ljubljani studirao geologiju, a kasnije tehničku fiziku (Fakultet za matematiku i fiziku). Zatim je dobio status slobodnog umetnika i napisao jednu od svojih najboljih kompozicija "Alojz valček", koju je posvetio svom profesoru fizike Alojzu Kodreu.
Muzičku karijeru započeo je 1973. godine kao violinista u kvartetu Tri crnca i u sastavu Krik, a u tom periodu, u saradnji sa aranžerom Bojanom Adamičem, izdao je ploču "Koktel". Dve godine kasnije pridružio se članovima benda Sedam svetlosnih godina, s kojima je osnovao Buldožer. Među najzanimljivijim delovima grupe bio je panel Pljuni istinu u oči. Kao deo ove muzičke atrakcije, koja je postigla uspeh širom bivše Jugoslavije, postao je jedan od najistaknutijih frontmena, vokala i autora na rok muzičkoj sceni krajem 1970-ih.
U grupi je ostao do 1979. godine i sa njom snimio dva LP-a, kao i zvučni zapis za film Live and See, koji je takođe izašao u obliku mini LP-a. Napustio je bend i vratio se pisanju pesama i realizovao neke pesme koje su postale hitovi u alternativnim muzičkim krugovima (npr. Parade, Radojka, Seki disco hit, itd.).
Brecelj je od 1991. godine vodio Mladinski, kulturni, socijalni i multimedijalni center (MKSMC) u Kopru i Društvo prijatelja umerenog napretka (Društvo prijateljev zmernega napredka).
Osim što je nastupao solo sa električnom gitarom, bavio se i angažovanim performansima "Meki terorizam", koje je predstavljao na jedinstvenim turnejama po bivšoj Jugoslaviji koje je nazvao "Prijateljska ofanziva".
Na jednoj od "Prijateljskih ofanziva", koju je nazvao "Ravnici mog uspeha”, obišao je 2015. godine Osijek, Beograd i nekoliko vojvođanskih gradova, a ponovo je gostovao tada i u Novom bioskopu "Zvezda", obeleživši nekadašnji Dan mladosti, 25. maj. Tada je učestvovao i na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, na kojem je prikazan dokumentarac o njemu "Ostarjeli parazit ili tko je Marko Brecelj" slovenačkog reditelja Janeza Burgera. Brecelj je u tadašnjem Domu sindikata razgovarao sa rediteljkom Minom Đukić o konformizmu umetnika, novcu i intrenetu, te o drugim sličnim temama.
Prethodno je 2011. godine održao i turneju "Bolji nikad tour", koja je počela u Zemunskom malom umetničkom centru - ZMUC, a obuhvatala je i Zrenjanin, Pančevo i Smederevsku Palanku. Tada je izjavio da pred ZMUC-om želi da se sretne s medijima i zamoli ih da prošire istinu: "Parazit u godinama postoji na tržištu!".
Prilikom još jednog od redovnih gostovanja u Srbiji, 2010. godine održao je turneju posvećenu beogradskom umetniku Saši Markoviću Mikrobu, koji je preminuo prethodnog leta, a bio je dugogodišnji saradnik i "ambasador" Breceljevog Društva prijatelja umerenog napretka.
Kao performer, Brecelj je učestvovao i na izložbama savremene umetnosti, pa je tako međunarodna izložba "MIG 21" na temu migracija 2017. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sada otvorena njegovim i performansom Olega Kulika.
Prošle godine niz slovenačkih medija objavilo je lažnu vest o smrti Brecelja, učestvujući tako u njegovom spontanom performansu kojim je uspeo da dokaže da ljudi zaista više ništa ne čitaju, a ono što pročitaju - ne razumeju. Zabunu je izavala najava nevladine organizacije Pohorska bojna, s kojom je Brecelj sarađivao, a koja je prosledila medijima najavu performansa "Super, neko je umro", u okviru kojeg je bilo planirano da rediteljka Zlata Vojnić Kortmiš-Milošev i strip umetnik Danilo Milošev Wostok iz Vršca otvore memorijalnu izložbu sa "posmrtnim ostacima Marka Brecelja".
Sa pesnikom Ivanom Volaričem - Feom, svoju kreativnost kombinovao je u duetu Duo Zlatni zubi. 1983. i 1984. godine bend je vodio Marjanov čudni zec. 1986. ponovo objavljuje kantautorski album Desant na rt Dobre nade. Krajem 80-ih udružio je snage sa saksofonistom Primožem Šmitom i bas gitaristom Alešom Joštom u projektu Javna Dvaja. Kao gost sarađivao je sa raznim muzičkim grupama (SRP, Strelnikoff, itd.). Njegov rad obeležava ironija i kritika malograđanskog društva.
Sarađivao je sa hrvatskim kantautorom Francijem Blaškovićem.
Vodio je Omladinski, kulturni, socijalni i multimedijalni centar u Kopru, Udruženje prijatelja umerenog napretka i stranku Akacije. Kandidovao se za mesto koprskog župana. Bio je savetnik Lokalnog saveta MOK-a 2003-2007.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Britanski lanac restorana posekao hrast star par stotina godina: Usledilo izvinjenje")
Komentari 15
New Wave
Dzim
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar