Incident se desio u ponedeljak, 28. februara, kada su Remzi i njegova ekipa krenuli ka gradu Buča, gde je dan pre toga izbio sukob između Rusa i Ukrajinaca, piše
Remzi u svom tekstu za Skaj njuz, a prenosi
Euronews Srbija.
Kako navodi, izvori od poverenja rekli su mu da su borbe prestale, da će im pokazati poprište i da će im ispričati šta se desilo.
Grad Buča je, inače, udaljen samo oko 30 kilometar od centra Kijeva, ali Remzi piše da je njihovo putovanje iz ukrajinske prestonice trajalo satima zbog konstantnih provera koje su na punktovima vršili ukrajinski vojnici. U jednom trenutku, postalo je previše opasno, pa su Remzi i ekipa odlučili da se vrate u Kijev.
"Međutim, putevi kojima smo išli postali su linija fronta. Ponovo smo morali da promenimo rutu, pa smo krenuli ka zapadu gde su nas policajci uputili kuda da idemo kako bismo došli do Kijeva", piše Remzi.
Svet se izokrenuo
Na povratku u Kijev, sve je izgledalo mirno, pa tako u početku Remzi i njegov kamerman nisu videli nijednog vojnika. Međutim, iznenada su čuli eksploziju, i videli da je nešto pogodilo automobil u kom se nalaze.
"Tada se naš svet izokrenuo. Prvo je pukla šoferšajbna. Kamerman je sa zadnjeg sedišta udario u sedište ispred sebe. Onda je počeo pun napad. Meci su leteli kroz ceo automobil, a staklo, sedišta, volan i kontrolna tabla su se odjednom rasprsli. Nismo to tada znali, ali su nam Ukrajinci kasnije rekli da su nas iz zasede napali ruski saboteri - bili su profesionalci, nijednom nisu promašili automobil", piše Remzi.
U automobilu je, pored Remzija i njegovog kamermana, bilo još troje ljudi - dvoje njihovih kolega iz Skaj njuza, i jedan lokalni, ukrajinski novinar.
"Mislili smo da je u pitanju greška i da Ukrajinci pucaju na nas. Vikali smo im da smo novinari, ali su oni sve jače pucali", priseća se Remzi.
Jedna od njegovih koleginica uspela je da iskoči iz automobila i dala se u beg. Remzi je, međutim, bio ranjen, i prisetio se trenutka kada se to desilo.
"Pogođen sam u leđa, ali iznenadilo me je što me nije toliko bolelo - više je bilo kao da vas je neko udario. Bio je to čudan osećaj, ali sam bio vrlo miran, uspeo sam da navučem kacigu i ponesem sa sobom mobilni telefon i novinarsku legitimaciju", piše Remzi.
"Znao sam da je to kraj"
On i još jedan kolega su takođe uspeli da izađu iz automobila, ali je kamerman ostao zaglavljen.
"Činilo se kao večnost. Vikali smo mu da izađe, ali pucnji nisu prestajali. Uspeo je, svih pet članova ekipe su preživeli, što nam se činilo neverovatno", rekao je Remzi.
Kada su sve petoro uspeli da izađu iz automobila, bežali su od metaka koristeći zidove kao zaštitu. Primetili su nekakav magacin u koji su, naposletku, utrčali, i gde su im trojica radnika pružili utočište. Priseća se da je, naposletku, sve članove ekipe popustio adrenalin, i da su, bez obzira na zvuke metaka svuda oko sebe, počeli da osećaju iscrpljenost.
"U jednom trenutku zaspao sam na kauču. Probudilo me je svetlo baterijske lampa i zvuk vojničkih čizama. Znao sam da je to kraj. Međutim, čuli smo najlepše moguće reči: 'Ukrajinska policija! Pođite brzo za nama'. Utrčali smo u policijsko vozilo i tako bili spaseni. Kasnije smo uspeli da dođemo do centra Kijeva. Imali smo dosta sreće, za razliku od hiljade Ukrajinaca koji umiru svakoga dana. Rat postaje sve gori", napisao je Remzi.
Svedočenje novinara možete pročitati na
OVOM LINKU.
Komentari 13
Zemlja čudesa
Комша
Mirko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar