Radio Slobodna Evropa obustavila rad u Rusiji: Novinari pod pritiskom policije, napad na istinu

Radio Slobodna Evropa obustavlja rad u Rusiji, saopštila je danas ta medijska kuća, navodeći da se Ruski servis RSE suočava sa stečajnim postupkom i da su njegovi novinari pod pritiskom policije.

"Sa najdubljim žaljenjem objavljujem danas obustavu naših fizičkih operacija u Moskvi. Ovo nije odluka koju je RSE doneo sam od sebe, već odluka koja nam je nametnuta napadom režima (Vladimira) Putina na istinu", rekao je predsednik i generalni direktor RSE Džejmi Flej.

Servis će, kako je najavio, "nastaviti da pokušava" da dopre do ruske publike koristeći "svaku moguću platformu".

Nekoliko medijskih organizacija, uključujući BBC, primorano je da privremeno obustavi rad svojih novinara u Rusiji kao odgovor na novi zakon koji preti zatvorom svakome za koga vlada smatra da je širio "lažne vesti" o ruskim oružanim snagama, ističe RSE, koji u Rusiji emituje program od 1953. godine.
 
Ta kuća je najavila da će nastaviti da izveštava o invaziji na Ukrajinu izvan Rusije.
 
Ruski medijski regulator "Roskomnadzor" saopštio je 4. marta da je "ograničio" pristup sajtovima nezavisnih medija.
 
Na taj način, Moskva je onemogućila građanima u Rusiji pristup spoljnim informacijama o invaziji na Ukrajinu, objavio je ranije Radio Slobodna Evropa.
 
Više sajtova, uključujući i RSE, BBC i Dojče vele (DW), zajedno sa društvenim mrežama Facebook, Tviter i i Ejplovim i Gugl prodavnicama aplikacija, blokirani su u noći između 3. i 4. marta.
 
Blokade su usledile posle pretnji upućene RSE i drugim medijima o prinudnom gašenju usled izveštavanja o invaziji Rusije na Ukrajinu.
 
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 4. marta dekret o krivičnom i novčanom kažnjavanju za lažne vesti o aktivnostima Oružanih snaga Rusije i pozive na antiruske sankcije.
 
Javno objavljivanje i širenje lažnih saopštenja o aktivnostima ruske vojske kažnjavaće se novčanom kaznom u rasponu od 700.000 - 1.500.000 rubalja (od 5.000 do 11.000 evra) ili u iznosu plate ili drugog prihoda osuđene osobe u roku od 18 meseci ili društveno-korisnim radom od godinu dana ili prinudnim radom do tri godine ili lišavanjem slobode na isti rok, objavio je ranije Sputnjik.
 
U slučaju da lažne informacije o ruskoj vojsci šire zvaničnici i organizovane grupe uz iznošenje lažnih dokaza ili motivisano mržnjom i neprijateljstvom, predviđena je zatvorska kazna od peet do 10 godina ili administrativna kazna u iznosu od tri do pet miliona rubalja (22.000 do 37.000 evra) ili prinudni rad u roku od pet godina.
 
Za lažne vesti koje budu dovele do teških posledica predviđena je zatvorska kazna od 10 do 15 godina.
 
Putin potpisao i Zakon o sankcijama zbog kršenja prava građana Rusije koji se odnosi na sve strance i ljude bez državljanstva, a ne samo na državljane SAD kako je bilo ranije, javio je Sputnjik. 
  • Mela

    06.03.2022 16:51
    Bilo bi jasnije
    Kad bi obe stane propisala zatvorske kazne za lažno izveštavanje. Zatvori bi ubrzo bili puni!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

U Barseloni protest protiv visokih kirija

Hiljade ljudi okupile su se danas u Barseloni na poziv udruženja stanara i kolektiva da osude teškoće u pristupu stanovanju, tražeći smanjenje zakupnina u tom gradu.

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.