Evropa prihvata ukrajinske izbeglice kao potencijalnu radnu snagu: "Inteligentni su i obrazovani"

Istočnoevropske zemlje pripremaju se za prihvat miliona ukrajinskih izbeglica i u njima vide potencijalnu radnu snagu.
Stručnjaci upozoravaju da će biti izazov sve ih integrisati. Oko 2,5 miliona napustilo je Ukrajinu otkako je počela ruska invazija. To je najbrži odliv stanovništva od Drugog svetskog rata.
Više od pola ih je u Poljskoj, ali desetine hiljada je otišlo u Bugarsku i Moldaviju, dve zemlje kojima rapidno pada broj stanovnika.
"Oni koji sada stižu na područje EU su kvalifikovani i mogu odgovoriti na manjkove na tržištu rada", rekla je Sieglinde Rosenberger sa Univerziteta u Beču.
 
Napominje, međutim, da bi se stav dobrodošlice mogao promeniti. Drugi stručnjaci se pitaju kako istočnoevropske zemlje, koje imaju manji BDP od zapadnih, mogu izdržati takav priliv izbeglica.
 
Inteligentni i obrazovani
 
Bugarsko udruženje poslodavaca objavilo je da bi moglo da zaposli 200.000 Ukrajinaca. Posebno su dobrodošli oni koji su bugarskog porekla i znaju jezik. Predstavnici IT, tekstilnog, građevinskog i turističkog sektora takođe su rekli da žele da zaposle Ukrajince. Bugarsko stanovništvo palo je s gotovo devet miliona u vreme pada komunizma na sadašnjih 6,5 miliona, delom i zbog emigracije.
 
Dobrodošlica je stigla i s najvišeg nivoa. Bugarski premijer Kiril Petkov ukrajinske izbeglice je opisao kao "inteligentne, obrazovane i visokokvalifikovane".
 
"Ti ljudi su Evropljani i spremni smo da ih prihvatimo", rekao je.
 
U Bugarskoj je trenutno 20.000 Ukrajinaca, ali se očekuje da će taj broj rasti.
 
Mađarska, koja ima restriktivnu migracijsku politiku, ali se  i sama bori s nedostatkom radne snage, takođe je Ukrajincima zaželela dobrodošlicu.
 
"Vidimo razliku, vidimo ko je migrant, oni dolaze s juga, a ko je izbeglica", kazao je premijer Viktor Orban. "Izbeglice mogu dobiti svu pomoć."
 
Hoće li svi oni ostati na istoku Evrope, pitanje je. Mnogi su u tranzitu prema drugim evropskim zemljama, gde imaju rodbinu ili bolje uslove.
 
Integracijsko pitanje
 
Zemlje u kojima velik broj izbeglica ostane, poput Poljske, mogle bi postati preopterećene jer je među njima mnogo dece i starijih koji ne mogu da rade.
 
"Kako će svi oni biti integrisani u zemlje Evrope? To bi mogao biti problem", smatra Brad Blitz s londonskog univerziteta. "Tačka pucanja tek treba da bude dosegnuta", rekao je.
 
Moldavija, zemlja sa 2,6 miliona stanovnika, stisnuta između Ukrajine i Rumunije, već ima 100.000 izbeglica i hitno traži pomoć.
 
"Treba nam pomoć i treba nam brzo", rekla je moldavska premijerka Natalia Gavrilita američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu.
 
Gerald Knaus iz think-tanka European Stability Initiative tvrdi da se EU mora pripremiti za premeštanje stotina hiljada izbeglica unutar bloka.
 
"To neće funkcionisati sa striktnim kvotama", dodao je.
 
Smatra, međutim, da bi se ova kriza mogla pretvoriti u "stvaranje novog jedinstva Evropljana oko humanitarnog povoda".
 
Rosenberger dodaje da su vlade koje traže strožu migracijsku politiku brzo promenile stajalište suočene s javnom simpatijom prema Ukrajini. Ali dobrodošlica možda neće trajati doveka, napominje.
 
"Jer će za koji mesec doći i oni siromašniji i manje kvalifikovani."
  • @ Limanac

    15.03.2022 15:38
    da se ne lažemo, mi izvozimo obrazovane i inteligentne , a uvozimo neobrazovane i neinteligentne
  • Limanac

    15.03.2022 12:27
    Da se ne lažemo to im je i bio plan da uvezu potrebnu radnu snagu brzo i jeftino bez komplikovane administracije i još pritom razvodne muslimansku imigraciju. Ne znam zašto se sad neko čudi.
  • Pa

    15.03.2022 09:52
    Koliko je izbeglica Srbija primila? Mislim iz Ukrajine a ne iz Crne Gore ili izBosne.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.