Nagrađivani ruski sineasta, koji već godinama stoji iza stavova, ali i akcija Vladimira Putina, oglasio se povodom rata u Ukrajini, prenosi Nova.rs.
Reditelj "Varljivog sunca" i "Urge", koji je još 2007. za Putinov 55. rođendan, režirao televizijski specijal posvećen ruskom vođi, snimio je specijalnu emisiju posvećenu dešavanjima u Ukrajini.
Umetnik, za kojim je ukrajinski sud nedavno raspisao međunarodnu poternicu zbog sumnje da je ugrozio teritorijalni integritet te zemlje, u vanrednom izdanju emisije svog "Besagon TV-a", ponudio je svoje viđenje agresije koju njegova zemlja sprovodi, nazvavši je "Istina o Ukrajini".
Započeo ju je rečima da se konflikt dotiče svih ljudi, a odlučio se na taj potez zato što su, kako je istakao, redovni gledaoci apelovali na njega da se oglasi povodom Ukrajine.
"Znamo da postoje podeljena mišljenja o onome što se dešava, kako u medijima, tako i među političarima, običnim ljudima. Želim da se osvrnem da događaje mirno, pružajući neophodne činjenice. Dva su ključna pitanja: zašto se ovo dešava i ko će od ovoga imati korist", naveo je Mihalkov, uz podsećanje da je o situaciji u Ukrajini već imao specijalne emisije 2014, godinu dana kasnije i 2017.
"U februaru 2014. izbili su neredi između civila i bezbednosnih snaga. Rezultat je bila nasilna konfrontacija i krv", istakao je podsećajući da je tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika, morao da se povuče sa vlasti. A bio je, posle svega, prinuđen da beži iz Kijeva.
"Da nije bilo ruske specijalne službe bio bi ubijen. Doveden je u Rusiju. Neću trošiti reči na haos koji je usledio u Ukrajini kada je Petro Porošensko, sa samo sedam odsto podrške, postao predsednik" - podseća, a onda se vratio još dalje u prošlost, u 1991. godinu kada je Ukrajina stekla nezavisnost. Uz video materijal ankete s građanima Kijeva koji su "očekivali bolji život, ekonomsku stabilnost, još bolje odnose s Rusijom", istakao je da su umesto toga bili primorani da "potpišu dokument da će se boriti u slučaju ruske vojne agresije".
Mihalkov se posvetio regionima Donjecka i Luganska, koje su uglavnom naseljavali oni koji "govore ruski i nisu prihvatali ono što se događa u Kijevu":
"Svi oni iz Donbasa, koji su shvatili šta će se desiti posle državnog udara u Kijevu, odlučili su da se separatišu. I nastale su dve republike - Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika. Želeli su da govore na svom, ruskom jeziku, da studiraju na tom jeziku... Održali su referendum, situacija je postala uzavrela i bila je neophodna intervencija. I 2015. potpisan je Sporazum u Minsku, od strane Rusije, Ukrajine, međunarodnih zvaničnika (Nemačke i Francuske). Njime je trebalo da na snagu stupi priznanje specijalnog statusa republika od strane Ukrajine i slobodni izbori. Umesto toga svakoga dana ljudi u Donbasu su umirali. Čak 14.000 civila preminulo je u Donbasu. Nastavili smo da verujemo da postoji nešto što se zove međunarodno pravo i da "naši Zapadni partneri" žele da pronađu rešenje za rat u Donbasu", navodi on.
U to vreme u Ukrajini, kako ukazuje, dešavale su se "nacističke procesije, ruski jezik je zabranjen, ugašeni su opozicioni mediji":
"I baš tada Ukrajina je dobila novog predsednika, popularnog, talentovanog, bogatog umetnika. Nije naša stvar koga su izabrali za predsednika, ali interesantno je nešto-zašto baš njega? Zašto su obećanja Volodimira Zelenskog bila tako privlačna", pita Mihalkov, a onda prikazuje snimke govora Zelenskog u kome poručuje da mu je "cilj da okonča rat u Donbasu", da mu nije problem da "donosi teške odluke i izgubi popularnost" i da neće oklevati da prepusti svoju predsedničku stolicu zarad mira.
Rusija je, po njegovom mišljenju, stalno pod pretnjom da će Ukrajina ući u Nato, a ovako je objasnio šta to znači za njegovu zemlju:
"Da na 39 kilometara od Belgoroda možemo imati balističke rakete, četiri minuta vazdušnom linijom od Moskve. Ne slušate nas, ako niste shvatili zašto se protivimo tome da Ukrajina izgubi svoj neutralni status", priča Mihaklov.
Ono što je, po sudu Mihalkova, bilo okidač za današnju situaciju jeste to što se Zelenski u Minhenu založio da Ukrajina dobije status nuklearne sile.
"Zamislite atomsku bombu u rukama Ukrajinaca. Šta sve nas, celu Evropu čeka", pita reditelj i glumac, koji se osvrnuo i na sankcije uvedene Rusiji:
"Zašto namećete sankcije onima koji nemaju veze za odlukama države, politikom, čak i onima koji joj se protive. Zar sankcije protiv običnih ljudi, protiv naše industrije, protiv svih nas, sportista, umetnika… Nemojte da povređujete nas. Nas koji ovde živimo, ovde zarađujemo i trošimo novac, a u krajnjoj liniji radimo i za vas u vladama Evropske unije, Velike Britanije, Amerike", napominje on.
On je izneo još jedan stav o trenutnoj situaciji.
"Cilj je da se Rusija odvoji od Evrope i da svoje ekonomske veze potpuno preusmeri na Ameriku. Kad bi Rusija i Nemačka sarađivale, bile bi vitalna pretnja Americi. Rusiju optužuju za ugrožavanje bezbednosti, dok je NATO taj koji se približava ruskoj granici2, navodi on.
Za kraj nudi svoje lično viđenje agresije svoje zemlje na Ukrajinu:
"Lično sam ubeđen da ovo nije rat Rusije i Ukrajine, nije rat Rusije, Evrope i Amerike. Nije ovo rat za demokratiju u koje naši partneri hoće da nas ubede. Ovo je globalni i možda poslednji pokušaj zapadne civilizacije da napadne ruski svet, pravoslavnu etiku, na tradiconalne vrednosti. Rat je strašna stvar. Ne znam normalnu osobu koja misli da je rat dobra stvar. Ali, Ukrajina, Amerika i Evropa počeli su da se spremaju za ovaj rat još 1991. I kada su ruske obaveštajne službe došle do pouzdanih informacija da će ukrajinske trupe izvršiti invaziju na Donbas, teška odluka je doneta. Dva su izlaza iz ove situacije - ili ćemo se braniiti, ili ćemo prestati da postojimo", navodi on.
Komentari 49
Mile iz Chicaga
Kosta
Gari
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar