Vojni analitičari: Da li će se Putin zaustaviti na Dnjepru, na pola Ukrajine
Vojni analitičari u EU smatraju da je Moskva pred strategijskom nedoumicom da li da se ratna operacija zaustavi na pola Ukrajine, na reci Dnjepru.
Foto: Pixabay
Ocene izraelskih i drugih vanevropskih stručnjaka za geopolitiku se svode na stav da se zasad ne vidi okvir, mehanizam da se zaustavi rat.
Londonski "Ekonomist intelidžens junit" istovremeno smatra da je došlo do prekretnice u svetskoj geopolitici i ocenjuje da se u Ukrajini ne vidi kraj rata, što uz zemljotres u svetskoj trgovini, finansijama, inflaciju i pad ekonomskog rasta "vrlo verovatno vodi i u svetsku trku u naoružavanju i zaoštravanje regionalnih sukoba, uz duboke posledice po Evropu i svet".
Italijanski list "Republika" se poziva na vojne stručnjake koji navode da su "ruske trupe u Ukrajini maksimalno angažovane, što pokazuje i posezanje za krstarećim raketama, pa Moskva mora da odluči da li je objedinjavanje Krima sa Donbasom dovoljan ishod".
Udi Dekel, direktor izraelskog Instituta za nacionalne bezbednosne studije, mišljenja je da se ne vidi okvir za okončanje rata u Ukrajini i predočava da "dok bi Amerika i Zapad hteli da (ruskog predsednika Vladimira) Putina bace na kolena pošto se njegov poduhvat zaglibljuje u ukrajinsko blato, Vašington mora priznati da što se rat produžuje, to su veće šanse da poprimi šire razmere, što nijedna strana ne želi".
Zvanični Tel Aviv je, poput Indije, Saudijske Arabije, Kine, zauzeo uglavnom neutralan stav oko ukrajinskog sukoba i nudi posredovanje u cilju mira i sporazuma, pa i Dekel kaže da "pre nego što se situacija potpuno ne otme kontroli, mora se uspostaviti dijalog s Rusijom koji bi utro put obustavi rata".
On ističe da će "SAD morati da utvrde koja će to biti kritična tačka preko koje bi se rat prelio...i saglasiti se da pregovaraju s Putinom, pokažu i savitljivost, naročito tako što neće dozvoliti da se druge zemlje koje se graniče s Rusijom, učlane u NATO".
Direktor izraelskog analitičkog instituta smatra da su "SAD i NATO pogrešili u proceni mogućih nastojanja da razbiju odbrambeni pojas oko Rusije i tako još oslabe smanjenu, slabu i ranjivu Rusiju...što je Putin shvatio kao nadmenost i podrivanje Rusije i krenuo da to spreči vraćanjem statusa velike sile svojoj zemlji".
Ruski predsednik je potcenio rešenost Zapada da se s njim sučeli, stoji u ovoj analizi, pa je sad moguće sagledati i neuspeh Putina u sveukupnoj proceni ishoda i neželjenih posledica odluke da izvrši invaziju Ukrajine.
"Glavni cilj Vašingtona je bio da se Rusiji nanese žestoka politička, vojna i ekonomska šteta zbog invazije Ukrajine, tako da se Putin odvrati od budućih agresija...mada Putin trpi teške posledice, on će još više pojačati svoje zahteve i još teže će biti da se on privoli na nagodbu", zaključak je direktora izraelskog bezbednosnog instituta.
Neki zapadni mediji su preneli i pogled Hu Veija, stručnjaka šangajskog Istraživačkog centra za državnu politiku (PPRS), koji je mišljenja da je "rusko-ukrajinski rat najteži geopolitički sukob od Drugog svetskog rata i imaće veće globalne posledice nego udari 11. septembra", pa otud skreće pažnju na to da "Kina mora na to savitljivije uzvratiti i posegnuti za strategijskim opredeljenjima saglasno svojim dalekoročnim interesima".
U Veijevoj analizi se konstatuje da je "Putinov blickrig propao i Rusija nije u stanju da izdrži duži rat i njegove troškove".
I, kako to vidi, čak i ako Rusija odnese vojnu pobedu po tešku cenu, Amerika i Zapad će podržati neku ukrajinsku vladu u izbeglištvu, a "Rusija će biti sučeljena s još žešćim zapadnim sankcijama i stalnom pobunom unutar Ukrajine".
Takva situacija se može veoma odužiti, ruska privreda će teško trpeti taj stalni rat i, kako misli analitičar šajganskog instituta, u Rusiji može doći do previranja, "pa ako bi Putin bio uklonjen s vlasti nekom građanskom pobunom, državnim udarom ili na neki drugi način, Rusija bi potpala pod upliv Zapada, možda bila rasparčana, izgubila bi status velike sile".
Američki uticaj na evropske zemlje, ali i na ceo svet bi ojačao, a nova "gvozdena zavesa" bi bila postavljena kroz bitku na život i smrt između pristalica zapadne demokratije i onih koji to nisu, zaključuje Vei.
Da se težište rusko-ukrajinskog rata proširilo i na ceo svet svedoči takođe mišljenje američkog časopisa "Njusvik" da je Vašington sada veoma zabrinut da bi Kina, jer ne želi zbog svojih interesa da dopusti poraz Rusije, mogla priskočiti u pomoć Putinu.
Američki predsednik Džozef Bajden je zapretio sankcijama Kini u tom slučaju, ali Peking je oštro uzvratio osuđujući "hladnoratovsko ponašanje" Amerike i Kina je predočila da, iako je neutralna u ratu u Ukrajini, potpuno deli rusko protivljenje širenju NATO na istok Evrope.
Za Peking bi urušavanje svetskog položaja Rusije zbog ukrajinske krize bila najlošija posledica i ojačala bi ciljeve Amerike, delom i celog Zapada, što se direktno sudara sa željom Kine da se uspostavi multilateralni svetski poredak, gde je savezništvo s Rusijom jedan od ključnih elemenata.
Neki evropski mediji su ponovo ukazali na poruku bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera iz 2014. godine, kad je krenula ukrajinska kriza, da "Rusija ne bi bila u stanju da nametne vojnog rešenje, a da sebe ne izoluje", uz opasku i da "demonizovanje Putina za Zapad nije politika, već alibi za nepostojanje politike".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
3
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 4
Zemlja čudesa
Nece
Skoro kao strateg
Trenutno ne postoji ni jedan razlog za zapad da rat prestane:
- brutalno rastu porudžbine za oružjem
- stanje na berzi se stabilizuje
- sve više zapadnih zemalja silazi sa Ruske nafte i gasa
- Rusi su se zaglavili u Ukraiinskom blatu, moraju da angažuju sve više ljudstva i tehnike i gube kredibilitet; blickrig je propao prisiljeni su na velika civilna razaranja i žrtve da ostvare ciljeve i još više gube kredibilitet
- Rusi trpe i trpeće do sada neviđene ekonomske posledice
Niko u analizama nije spominjao EU koja je profitirala od velikog broja obrazovanih izbeglica evropske kulture.
Dugoročno EU će profitirati nakon diversifikacije energetske zavisnosti.
Nastavak rata u svom okruženju će EU, pored Ukrajine i Rusije najviše koštati.
Za Ruse se apsolutno slažem da trenutno ne postoji okvir za izlaz.
Padom Mariupolja se otvara prostor za win-win izlazak iz ove situacije i za Ruse i za Ukrajince! Putin ce uništenjem Azova (i 80% grada) dobiti argumentaciju za denacifikaciju a Zelenski se već složio da nema Ukrajine u NATOu. Zelenski ce moći polu-razvaljenoj Ukrajini da kaže da su se odbranili od druge armije sveta. Krim 100% ide Rusima a još ćemo videti da li ce proći neka trgovina oko Donbasa i Luganska za neku zauzvrat aranžman sa EU. Alternativa je nastavak rata, Rusi idu ka Odesi, početak razaranja Kijeva...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar