Ovo su prve mere Mađarske posle uvođenja vanrednog stanja

Mađarski premijer Viktor Orban objavio je na Fejsbuku koje mere će zemlja preduzeti kako bi zaštitila svoju ekonomiju usled rata u susednoj Ukrajini, prenosi danas Radio-televizija Srbije (RTS).
Ovo su prve mere Mađarske posle uvođenja vanrednog stanja
Foto: 021.rs
Mađarska će obavezati banke, telekomunikacione i energetske kompanije, velike maloprodajne lance, osiguravajuće kuće i avio-kompanije da uplaćuju veliki deo svog ekstra profita u državni budžet, saopštio je Orban.
Ova mera će se odnositi na 2022. i 2023. godinu, a ekstra profit ovih kompanija će se koristiti za ojačavanje mađarske vojske, ali i za račune za energente.
Preduzimanje ovih mera omogućeno je juče uvedenim vanrednim stanjem kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, što dozvoljava vladi da preduzme posebne mere bez učešća zakonodavne vlasti. 
  • Mile

    26.05.2022 14:23
    Eto dobrog izgovora da se uzme još para.
  • Zovem se Stevo

    26.05.2022 10:58
    Inače
    Nije vanredno stanje, nego vanredna situacija.
  • Biće Bella Ciao

    26.05.2022 09:58
    Boleće ih baš. Otperjaće iz Mađe i tonje to.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.