Kako zemlje u EU ublažavaju poskupljenje struje: subvencije, popusti, ograničenje cena...
U aktuelnoj energetskoj krizi, zemlje EU nastoje da na različite načine zaštite potrošače, ili da im barem ublaže udar na kućne budžete od visokih računa za struju i poskupljenja goriva.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Evropska komisija je u oktobru objavila "set alata" koje članice EU mogu da koriste bez kršenja pravila o konkurenciji, a koji, pored ostalog, obuhvata finansijsku pomoć siromašnijim domaćinstvima, subvencije, finansiranje renoviranja zgrada u cilju uštede energije, oslobađanje ugroženih domaćinstava od poreza na energiju...
Donosimo pregled mera koje su na tom planu preduzele neke od zemalja EU, a koji je priredio Rojters.
Britanija je najavila paket mera vredan 15 milijardi funti (18,9 milijardi dolara) za podršku domaćinstvima koja se muče sa izmirivanjem visokih računa za struju, nakon što je vlada u aprilu podigla cenu struje za 54 odsto, a očekuje se da će do oktobra cena skočiti za dodatnih 40 procenata. Predviđa se da će sva domaćinstva dobiti popust od 400 funti na računima za energiju, dok će porodice sa najnižim primanjima dobiti dodatnu novčanu pomoć od 650 funti.
Britanski ministar finansija Riši Sunak je naveo da će najnoviji paket podići troškove vlade za ublažavanje troškova života na 37 milijardi funti.
Bugarska je početkom maja odobrila paket od dve milijarde leva (1,1 milijardu dolara) za pomoć kompanijama i potrošačima s niskim prihodima zbog rasta cena energije i hrane. Vlada će takođe ponuditi popust od 0,25 leva po litru benzina, dizela, tečnog naftnog gasa i metana od jula do kraja godine i ukinuti akcize na prirodni gas, struju i metan.
Danski poslanici su usvojili paket subvencija u vrednosti od dve milijarde danskih kruna (288 miliona dolara), koje će biti isplaćene za oko 419.000 najteže pogođenih domaćinstava.
Francuska je odlučila da ograniči povećanje regulisanih cena električne energije na četiri odsto. Nove mere koje su najavljene nakon izbijanja ukrajinske krize, kao što je pomoć kompanijama sa većim troškovima za gas i struju, povećale su ukupan ceh vladinog paketa na 25-26 milijardi evra (27 milijardi dolara).
Nemački radnici i porodice će dobiti jednokratnu finansijsku pomoć, jeftiniji benzin i karte za javni prevoz po sniženim cenama kako bi lakše podneli rastuće troškove struje i grejanja.
Radnici koji plaćaju porez na dohodak dobiće jednokratnu naknadu za energiju od 300 evra kao dodatak na plate. Porodice će dobiti jednokratni dodatak od 100 evra po detetu, a duplo veći iznos će dobiti porodice s niskim primanjima. Ova podrška dolazi povrh paketa mera od otprilike 13 milijardi evra, koji je najavljen u februaru.
Grčka je od septembra potrošila oko 2,5 milijardi evra na subvencije za struju i gas, a u martu je odobrila dodatnu pomoć od 1,1 milijardu evra, koja uključuje popust na gorivo za domaćinstva sa niskim primanjima.
Italija je od januara u budžetu izdvojila skoro 30 milijardi evra kako ublažila rast cena struje, gasa i benzina za potrošače.
Holandija je smanjila porez na energiju za osam miliona domaćinstava u zemlji.
Norveška subvencioniše račune za struju domaćinstvima od decembra i trenutno pokriva 80 odsto udela računa za struju koji pređu određeni nivo. U martu je manjinska vlada te zemlje predložila produženje ove šeme do marta 2023.
Poljska je najavila smanjenje poreza na energiju, benzin i osnovne prehrambene artikle, kao i novčane isplate za domaćinstva, a takođe je produžila do 2027. regulisane cene gasa za domaćinstva i institucije poput škola i bolnica.
Španija je smanjila prošle jeseni nekoliko poreza kako bi snizila troškove potrošača, pri čemu ta mera važi do kraja juna ove godine, a najavila je i 16 milijardi evra direktne pomoći i povoljnih kredita za kompanije i domaćinstva da lakše podnesu visoke cene energije.
Portugalija i Španija su takođe uvele privremeno ograničenje cena prirodnog gasa i uglja koje koriste elektrane, jer su to komponente koje učestvuju u formiranju cena struje.
Konačno, Švedska će troškove domaćinstava koja su najviše pogođena rastom cena struje kompenzovati sa šest milijardi švedskih kruna (605 miliona dolara).
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Pukao kabl ispod Baltičkog mora za prenos podataka između Finske i Nemačke
18.11.2024.•
9
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Komentari 1
nema
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar