Nema konsenzusa oko ulaska Ukrajine u EU: Članice rastrzane između bezuslovne podrške i kompromisa
Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, zahtev Kijeva da se priključi EU jedna je od tema širom Unije pri čemu neki daju bezuslovnu podršku.
Foto: Pixabay
S druge strane, neki oklevaju a neki, poput Atine, ukazuju da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana neposredan prioritet.
Očekuje se da pitanje davanja statusa kandidata za EU Ukrajini, što je prvi korak na dugom putu do članstva, bude na dnevnom redu lidera EU pre kraja francuskog predsedavanja na kraju juna.
Za sada nema konsenzusa oko toga kako treba da izgleda prvi korak Ukrajine. Predsednik te zemlje Volodimir Zelenski čak je otišao tako daleko da je rekao da Ukrajini "ne treba alternativa kandidaturi za EU".
"Nisu nam potrebni kompromisi", rekao je nedavno Zelenski na konferenciji za štampu tokom posete portugalskog premijera Antonia Koste Ukrajini.
Podrške budućnosti Ukrajine u EU ima "u izobilju" ali se ponekad status kandidata meša sa članstvom, neki daju podršku ali izbegavaju vremenske okvire, stižu i upozorenja da se preskaču delovi politike proširenja, piše briselski portal EURACTIV.
Neke članice EU više a neke manje podržavaju davanje statusa kandidata Ukrajini pre 1. jula a samo osam pruža bezuslovnu podršku.
Prema mapi koju je uradila mreža EURACTIV, bezuslovnu podršku Ukrajina ima od Italije, Bugarske, Češke, Slovačke, Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije.
Drugu grupu zemalja čine one koje bi se mogle svrstati u kolebljive (kao što je Španija), čija podrška davanju statusa kandidata Ukrajini zavisi od pozitivne ocene Evropske komisije.
Sličnu logiku prate i zemlje (npr. Portugal) koje su u principu podržale kandidatski status za Ukrajinu ali oklevaju da daju neki rok, kao što je kraj juna.
S druge strane, Slovenija i Mađarska su na početku rata podržale davanje statusa kandidata Ukrajini što pre.
Međutim, posle toga je došlo do promene vlade u Ljubljani a odnosi Budimpešte i Kijeva su sve napetiji i zbog toga pozicija te dve zemlje nije sasvim jasna.
Istovremeno Grčka i Kipar podržavaju članstvo Ukrajine u EU ali se protive ubrzanom procesu koji sugerišu neke istočnoevropske članice, rekli su za Euraktiv Grčka diplomatski izvori.
Prema izvoru u grčkom ministarstvu spoljnih poslova, stav Grčke je da treba poštovati sve procedure iz člana 49 Ugovora EU.
Istovremeno Grčka daje poseban značaj pristupnom procesu Zapadnog Balkana, koji mora da se nastavi i ubrza, rekli su izvori dodajući da Atina insistira da je evropska perspektiva regiona neposredan prioritet.
Na pitanje da li se Grčka slaže da Ukrajina dobije status kandidata za EU u junu, izvor upućen u to pitanje rekao je da Atina želi prvo da vidi predlog Evropske komisije, iako se, kako kaže, generalno na to gleda pozitivno pod uslovom da su članice jednoglasne, što za sada nije slučaj.
Kada je reč o Kipru, vladin izvor je za Euraktiv Grčka rekao da prvo treba videti u kom će pravcu ići mišljenje Evropske komisije.
Ako bude pozitivno, Kipar bi pristao na predlog da se Ukrajini da status kandidata za EU. Međutim, dodao je taj izvor, treba strogo poštovati sve relevantne procedure pa bi proces pristupanja bio dug.
Kiparski izvori kažu i da se u obzir moraju uzeti zemlje kandidati za EU sa Zapadnog Balkana od kojih su neke već napravile velike korake ka pristupanju sprovodeći neophodne reforme i ispunjavajući obaveze.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
0
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar