Hrvatima nedostaje 10 hiljada turističkih radnika - regrutuju ih u susednim zemljama

Autor: Hina

Info

16.06.2022.

14:50 > 15:20

Zbog hroničnog nedostatka radnika u turizmu, Hrvatska regrutuje ljude u susednim balkanskim zemljama, pa čak i Aziji.

Hrvatima nedostaje 10 hiljada turističkih radnika - regrutuju ih u susednim zemljama

Foto: Pixabay

Ovo je problem sa kojim se susreću i druge popularne turističke destinacije u Evropi – Francuska, Španija i Grčka – od ukidanja ograničenja kovid.

Ali Hrvatska, poznata po svojoj idiličnoj obali sa više od hiljadu ostrva, godinama se bori s tim, a situacija se pogoršala od pandemije.

Prema zvaničnim procenama, turističkoj industriji bi ove godine moglo nedostajati 10.000 radnika.

"Situacija je zabrinjavajuća", rekao je Stanislav Briškoski, vlasnik restorana u Rovinju i predsednik Ceha ugostitelja.

Hrvatska očekuje turistički oporavak: već je ugostila skoro tri miliona posetilaca u prvih pet meseci ove godine, skoro tri puta više nego prošle godine, što je dobar znak za špicu letnje sezone u julu i avgustu.

Zemlja od 3,8 miliona stanovnika ugostila je rekordnih 21 milion posetilaca u 2019.

"Želja za putovanjem je velika... turisti će doći", rekao je Veljko Ostojić, direktor Hrvatskog turističkog saveza.

Turizam je važan izvor prihoda za Hrvatsku i čini petinu privrede.

Ostojić je rekao da bi rekord iz 2019. godine mogao biti oboren, ukoliko rat u Ukrajini ne eskalira.

Ali sektoru su potrebni radnici.

Prilika koja se pruža jednom u životu

Od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine, više od 250.000 Hrvata napustilo je zemlju u potrazi za boljim životom u Nemačkoj, Austriji ili Irskoj.

'Brave' zbog pandemije primorale su radnike u ugostiteljstvu i turizmu da traže posao u drugim sektorima u kojima su na kraju ostali jer su dobijali bolje plate i radno vreme.

Hrvatska je prošle godine ukinula kvote za strane radnike, prihvatajući najveći broj radnika iz susednih zemalja Balkana i Azije koje nisu članice EU.

Do juna je izdala više od 51.000 radnih dozvola strancima, uglavnom u građevinskom sektoru, a zatim u ugostiteljstvu i turizmu.

To je skoro duplo više nego u istom periodu 2021. godine, a očekuje se da će ove godine biti izdato skoro 100.000 dozvola.

"Rad ovde u Evropi je prilika koja se pruža jednom u životu", rekao je Džejms Pepito, 32, baštovan u kampu Mon Perin u blizini Rovinja.

Filipinac, koji je radio u Omanu i Kataru pre nego što je stigao u Hrvatsku pre dve godine, nada se da će ostati još godinu dana.

"Imam dobro iskustvo, zato sam i dalje u Hrvatskoj", rekao je hvaleći svoju platu, vreme i dobre kolege.

Pinoi 385, filipinska agencija za zapošljavanje, pronašla je posao za Pepitu i još 1.700 ljudi. Do kraja godine bi trebalo da bude zaposleno još oko 500 kuvara, sobarica, konobara i pekara.

"Moramo shvatiti da nedostatak radnika nije samo trenutni već dugoročan problem i u skladu s tim planirati zapošljavanje", rekao je vlasnik agencije Stjepan Jagodin.

David Trajanović, 21-godišnji Srbin koji radi kao konobar u restoranu u Balama, kao razloge zašto radi u Hrvatskoj naveo je "bolju platu nego kod kuće, malo dobre zabave, leto, more".

Velika ostavka

Dok strani radnici popunjavaju radna mesta, upućeni u turističku industriju kažu da bi trebali pokušati privući i Hrvate.

Briškoski, vlasnik restorana u Rovinju, rekao je da bi vlada trebalo da promoviše stručne škole, koje sada imaju manje učenika nego ranije, da obrazuju mlade ljude za turistička zanimanja.

Nataša Kačar, direktorka Agencije za zapošljavanje u turizmu, rekla je da mladi imaju drugačiji mentalni sklop.

"Ako se ispune njihovi uslovi i ciljevi, ljudi brzo menjaju posao, a to se dešava i u turizmu", rekao je Kačar.

Ona je dodala da bi i poslodavci trebalo da se prilagode situaciji i obezbede bolje uslove za rad.

"Ko daje pristojnu platu i dobre uslove nema problema da nađe radnike", rekla je ona.

Marin Medak, koji u svoja dva zagrebačka restorana zapošljava 60 ljudi, uključujući devet Filipinaca, smatra da su opšti uslovi rada daleko važniji od novca.

"Radnici ugostiteljstva očekuju normalne uslove rada, ne previše prekovremenih sati, normalne smene, ne prekomerni rad, pristojnu platu", rekao je Medak, bivši predsednik Nacionalne asocijacije ugostitelja.

Teme

hrvatska TURIZAM

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

16.06.2022 • 22:24

Besmislena uopštavanja

Vidim da se ovde lupaju svakojake gluposti. Plata na prvom mestu zavisi od posla kojim se baviš. Nije svejedno da li si noćni čuvar, kuvar ili programer, to je valjda barem svima jasno. Takođe je od presudne važnosti za visinu plate da li je tvoje zanimanje deficitarno, kao i da li si majstor svog zanata. Konobara možeš dobiti za male pare, ali ne i dobrog. Velike gazde koje za male pare zapošljavaju talentovane amatere koji ošljare na poslu generalno su i sami najobičniji amateri.

2 1 +1
Montenegrin

16.06.2022 • 21:44

Radna snaga

Vlasnik sam plažnog bara u Budvi. Zapošljavam 20 radnika. Minimalac u Crnoj Gori je 450e. Naravno da mi pola radnika radi na crno kako bih minimizirao troškove, tako da im i 250e bude ok. Mahom su to i ljudi iz ruralnih područja Srbije, tako da nisu ni zahtjevni. Rade bukvalno bez pauze.
Zaista ne mogu da se upuštam u bilo kakav posao ukoliko zarada nije bogata. Nemam ni neku školu ni obrazovanje da bih radio u nekoj firmi...
Znam da je ovo malo nehumano, ali ko vam je kriv. Vi vašim radnicima dajte svu zaradu. Ja ne mogu

1 10 -9
Rade

16.06.2022 • 21:14

Re: Radoje

Iz tvog komentara zaključujem da se radi o nezaposlenom licu, starosti između 35-40 godina, koje živi kod roditeljima i po ceo dan visi za računarom i čeka da mu mama skuva ručak. Takvi kao ti ne zaslužuju ni posao, a kamoli i platu. Za tebe bato narodna kuhinja i ulica kad ne bude imao ko da te izdržava.

8 2 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.