Zmijsko ostrvo - mali hrid velikog značaja

Da bude apsurdnije, sve se događalo van predviđenog protokola, a povod je bila sveže pristigla vest da su ukrajinske trupe povratile kontrolu nad crnomorskim osrtvcem sa koga se vanredno dobro kontrolišu ne samo morski putevi za Odesu, luku izuzetnog značaja, već i delta Dunava. BBC je promenu ratne sreće označio kao momenat od koga će uskoro ceo svet imati koristi.

Vojne bezbednjake je naročito obradovala vest pristigla iz kabineta predsednika Zelenskog po kojoj su ruski vojnici u ranu zoru napustili Zmijsko ostrvo spalivšu svu korišćenu opremu i ostavljajući za sobom samo pet manjih čamaca. Svemu je, navodno, prethodilo noćno granatiranje ostrva sa ukrajinskih položaja.

Međutim, portparol u ruskom vojnom ministarstvu je napuštanje ostrva objasnio kao "izraz dobre volje ruske strane u nameri da olakša izvoz žita iz krcatih skladišta u Odesi". Sada je za obnovu izvoza potrebno da ukrajinska vojska ukloni podvodne mine koje je postavila u većem delu lučkog akvatorija bliže obali.

Tako se Zmijsko ostrvo ponovo našlo u žiži javnosti. Podsetimo, na samom početku sukoba mnogi su prvi put čuli za krečnjački sprud na istoku Crnog mora, dug 660, širok 440 metara čija je najviše tačka na 41 metar iznad vodenog nivoa.

Tada je ukrajinska strana dugo tvrdila da stotinak vojnika uspešno odoleva intervenciji ruske mornarice. Potom je priznat gubitak, uz tvrdnju da je protivnik masakrirao branitelje. Ispostavilo se, pak, da su se ukrajnski vojnici predali i kasnije je ruska strana vratila zarobljenike.

Potapanje ruske krstarice "Moskva", glavnog broda Crnomorske flote, vezuje se upravo za dosta komotno isplovljavanje i nadziranje obale oko Odese. Pokazalo se da ukrajinska strana osim preciznih harpuna ima u svojim redovima i dobre nišandžije, ali i izuzetno precizne podatke o kretanju broda. To je bilo dovoljno da se ponos ruske mornarice nađe na dnu mora.

Nešto kasnije, ukrajinska strana je dobro oštetila i ruski vojni brod "Vasilj Beg" kojim se posada na Zmijskom ostrvu snabdevala gorivom, municijom, opremom. Posle ovog incidenta ruskoj strani je bitno otežano da posadi dostavlja neophodne potrepštine. Među vojnim analitičarima je rašireno objašnjenje po kome se ruska strana odlučila na napuštanje važne tačke kada je postalo jasno da su u Ukrajinu stigli najmoderniji zapadni protivbrodski raketni sistemi, kojima je moguće gađati brodove i sa udaljenosti veće od sto kilometara.

Odlaskom posade Rusija je izgubila morsku liniju Krim-Zmijsko ostrvo, te mogućnost da savršeno kontroliše puteve do 200 kilometara udaljene Odese. Zapravo, kontrola je bila potpuna, pa je ruska strana mogla da traži zaustavljanje i pregled svih brodova na putu za ukrajinsku luku. Nakon odlaska, preostaje samo vizuelna kontrola, a u slučaju da brodovi prenose ozbiljno oružje, ruska strana nema mogućnost da spreči transport. Naravno, sem da puca. Stoga vojnim posmatračima napuštanje Zmijskog ostrva izgleda kao olaka i brzopleta odluka.

Ahilov grob  

Moreplovcima je Zmijsko ostrvo možda više poznato kao tačka sa koje se vanredno kontroliše delta Dunava. Od najbliže rumunske varoši udaljeno je 45 kilometara, a potrebno je preći 55 kilometara da bi se stiglo do najbližeg ukrajinskog gradića.

Još je u helenska vremena uočena strateška pozicija spruda, pa je tretirano kao lokacija od posebnog značaja. Po predanju Ahilovo telo je nakon pogibije u Trojanskom ratu sahranjeno upravo na ovom ostrvu. Mada je maleno, na njemu postoje drevni arheološki nalazi.

U modernoj istoriji, ostvrce ponovo postaje značajno 1877. godine kada ga Rusija, nakon rata sa Turskom, ustupa Rumuniji na kontrolu, a zauzvrat sebi uzima deo južne Besarbije. Međutim, granice u delti Dunava nikada nisu definitivno utvrđene, a i usled menjanja rečnih tokova promenljive su i granične međe.

Godine 1947. između SSSR i Rumunije nije postignut dogovor, dok je godinu dana kasnije ruska strana uspela da prigrabi ostrvo. Ipak, ova odluka nikada nije ratifikovana u parlamentima i dve strane su decenijama neuspešno pregovorale o graničnim pitanjima u delti Dunava.

Po raspadu Sovjetskog Saveza, sprud se našao pod Ukrajinom, a Rumunija spor nastavlja, ovoga puta sa Kijevom. Posle decenije praznih pregovora, dve strane pristaju da spor prepuste međunarodnoj arbitraži koja godine 2012. prihvata rumunski stav da nije reč o ostrvu već o hridu. Pravne posledice su da Zmijskom ostrvu pripada akvatorij od dvanaest milja, ali da ovaj sprud ničim ne utiče na morsku granicu dve zemlje. Međutim, spor oko samog vlasništva i dalje ostaje.

Pročitaj još

Medvedev: Posezanje za Krimom značilo bi Treći svetski rat

Ekolog: 3.000 delfina uginulo u Crnom moru od početka ruske invazije

Baltik kao NATO jezero - rat sve bliži severu Evrope