Nemačka vapi za radnicima sa Balkana, a u Srbiji sve manje potencijalne radne snage

Uskoro bi doseljavanje i zapošljavanje u Nemačkoj moglo još da se olakša, jer milioni radnika nedostaju i mnogi bi da se pronađu u Srbiji i komšiluku.
Nemačka vapi za radnicima sa Balkana, a u Srbiji sve manje potencijalne radne snage
Foto: Pixabay
Kako piše Dojče vele, to diktira demografiju i Nemačke i Balkana.
"Da dođe svako ko može da radi!" - tako se ukratko može opisati apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom parlamentu.
"Nakon faze gastarbajtera šezdesetih i sedamdesetih, tržište rada se zatvaralo. Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad", kaže Dir listu "Velt".
 
Bio bi to uobičajeni istup jednog ekonomskog liberala, da nije dve stvari: liberali su sada na vlasti, zajedno sa socijaldemokratama i zelenima. Još važnije - izjavi Kristijana Dira prethodili su dramatični apeli iz niza branši koje naprosto ne mogu da nađu dovoljno radne snage u Nemačkoj.
 
Traže se i konobari
 
Slike haosa i gužvi na nemačkim aerodromima, i na hiljade otkazanih letova na početku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola. Jer, tokom pandemije su aerodromi i avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko sedam hiljada zaposlenih.
 
Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomoć na period od najviše tri meseca. 
 
"Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro smešteni", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.
 
Još nije utihnuo vapaj iz avio-saobraćaja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.
 
Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca - pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.
 
Izuzetak je takozvano "zapadnobalkansko pravilo", doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa Kosova. Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.
 
Ali, sada udruženje ugostitelja Dehoga traži više. 
 
"U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj", tvrdi šef udruženja Gido Celik.
 
Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla. A sada nemaju ljudstva. Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice.
 
Zato traži da Vlada još produži "zapadnobalkansko pravilo" koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola. Celik kaže da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim procentom - doduše ni inflacija poslednjih meseci nije daleko od toga.
 
Isušivanje Balkana
 
Notorna je već žeđ nemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta, vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i komšiluka. Za ove potonje, prema ranijem istraživanju Dojče velea, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.
 
Kako piše nedeljnik Cajt, manjak radne snage je takav da se ne može popuniti brzinskim akcijama poput dovođenja gastarbajtera na aerodrome kako bi spasili Nemcima letovanja.
 
"U prvom kvartalu bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Iluzorno je dakle da se rupa može popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada, iako su ti koraci ispravni. Manjak će biti mnogo veći, i neće se ograničiti na pojedine branše. U uslužnim delatnostima je samo najvidljiviji, jer je ovde korona ostavila najveće posledice", dodaje se u tekstu.
 
Prema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine, jer takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine. Ne samo da neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje - što samo znači još veći manjak.
 
Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio "moderni zakon o useljavanju" za jesen. Sva je prilika da će dolazak u Nemačku biti dodatno olakšan.
 
S druge strane, pitanje je koliko je ljudi uopšte ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nemačku. Sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu preti demografska kataklizma.
  • hahaha

    04.07.2022 07:01
    lenštine
    hejteri , zgubidani se raduju poslu u Njemačkoj ! hahaha hahaha pa ti ne znaju od mržnje , jeda, kritiziranja ništa drugo !
  • Fućka se njima!

    03.07.2022 22:39
    Ako iko misli da će se bilo ko iz režima (SNS, SPS, JS, SPC, SANU, dileri, "Jovanjičani", trgovci oružjem, "navijači", "investitori"...) zamisliti nad ovakvim reklamnim tekstom nemačke države - grdno se vara!
    Svi oni koji nisu zadovoljni stanjem u Srbiji i koji ukazuju argumentima na prevare, pljačke, isisavanje supstance i rasprodaju države - samo smetaju jednoumlju u udbaškoj džamahiriji.
    Oni će se radovati kada takvi odu iz Srbije.
  • Dendi

    03.07.2022 19:33
    Istorija se ponavlja
    Znači opet imamo šansu da budemo konjušari cara.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.