Istraživanje: Na popisu u Crnoj Gori bi bilo 46 odsto Crnogoraca i 33 odsto Srba

Ako bi danas bio održan popis stanovništva, 46,3 odsto građana Crne Gore bi se izjasnilo kao Crnogorci, a 32,8 odsto kao Srbi.
Istraživanje: Na popisu u Crnoj Gori bi bilo 46 odsto Crnogoraca i 33 odsto Srba
Foto: 021.rs
To su rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je 7. jula objavio Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
To znači da bi broj građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci bio oko dva odsto veći nego na popisu 2011. godine, dok bi onih koji se izjašnjavaju kao Srbi bilo za četiri odsto više.
Kao Bošnjaci bi se izjasnilo 7,7 odsto građana, što je jedan odsto manje nego na poslednjem popisu, dok bi se kao Albanci izjasnilo 5,1 odsto građana, približno isto kao ranije.
 
Na pitanje kojim jezikom govore, najveći broj građana 48,6 odsto je odgovorilo da je to srpski jezik, što je oko šest odsto više nego pre jedanaest godina. Broj onih koji govore crnogorskim jezikom od 36 procenata je gotovo isti kao na prethodnom popisu.
 
Oko 2,6 odsto građana je navelo da govori bosanskim/bošnjačkim jezikom, što je za oko četiri procenta manje u poređenju sa 2011. godinom.
 
Popis koji se sprovodi svakih deset godina, bio je planiran za april 2021. godine, ali je odložen zbog neusvojenog budžeta i pandemije korona virusa.
 
Pitanja nacionalnosti i jezika su umesto statističke kategorije popisa jedno od gorućih političkih sporenja u Crnoj Gori.
 
Iz prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta (DF) su ranije ocenili da je planirano neodržavanje popisa 2021. godine "direktno upereno protiv srpskog naroda", jer smatraju da će se najviše građana izjasniti da su srpske nacionalnosti, čime bi se, kako su naveli, "Crna Gora vratila srpskom identitetu".
 
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić avgusta 2020. je rekao "da je za srpski narod važan popis u Crnoj Gori".
 
Početkom juna Vlada je usvojila zakon o popisu stanovništva kojim se obavezuje da se njegovo sprovođenje neće poklapati sa izbornim kampanjama.
 
Lokalni izbori u više crnogorskih opština su odloženi za oktobar, a u prvoj polovini 2023. godine bi trebalo da budu održani predsednički izbori.
 
Sprovođenje popisa stanovništva je jedno od pitanja o kojima su partije najduže pregovarale pre potpisivanja Sporazuma o podršci manjinskoj Vladi premijera Dritana Abazovića, koja je izabrana krajem aprila.
 
U svom ekspozeu je Abazović kazao "da se popis planira u skladu sa evropskim standardima".
 
CEDEM je istraživanje sproveo od 11. do 27. juna 2022. godine na uzorku od 1.026 građana.
  • Vladan

    11.07.2022 07:45
    @NKVD

    To posebno važi za smrdiju.
  • NKVD

    10.07.2022 18:24
    I u onome sto je nekad bila Ukrajina se stalno nasilno smanjivao broj ruskogovorecih, a vec na sledecem popisu ce ih biti 100%. Sve sto ne valja se mora promeniti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Ruski patrijarh odlikovao ministra Nenada Popovića

Ministru bez portfelja zaduženom za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenadu Popoviću uručen je orden Prepodobnog Andreja Rubljova Ikonopisca.