Da li EU ima plan za gasnu krizu: Kako prebroditi zimu?
Bilateralni sporazumi o solidarnosti, štednja i promena pravila. Evropska unija se trudi da ublaži krizu sa snabdevanjem gasom. Pitanje je, međutim: šta ako gasa jednostavno bude malo?
Foto: Pixabay
Koja pravila važe u Evropskoj uniji ako ne bude dovoljno gasa?
Ako Rusija nakon završetka redovnog remonta gasovoda Severni tok ne nastavi s isporukom gasa, u Evropskoj uniji počinje da se primenjuje smernica za snabdevanje gasom iz 2017. godine pod oznakom "SOS" (Security of supply). Prema toj smernici, sve članice Evropske unije morale bi da imaju krizne planove i sistem upozoravanja u tri stepena. Problem je u tome što nisu sve vlade zemalja EU obavile taj domaći zadatak, piše Dojče vele.
Članice EU podeljene su u regionalne grupe koje zajedno snose rizike. Jedna grupa su tako baltičke države i Finska, dakle zemlje koje su do sada potpuno zavisile od ruskog gasa i koje su delom već potražile alternative.
U drugoj grupi su Portugalija, Španija i Francuska, koje koriste malo ruskog gasa i obustavljanjem isporuka ne bi bile direktno pogođene. U slučaju krize članice Evropske unije obavezuju se da će "solidarno" da se pomažu, odnosno da će međusobno da isporučuju gas i razmenjuju informacije.
Osim toga, članice EU bi trebalo da pre početka sezone grejanja svoja skladišta gasa napune najmanje do 80 odsto ukupnog kapaciteta. Problem koji uočavaju mnogi stručnjaci i političari jeste da će, u slučaju obustavljanja isporuka od najvećeg dobavljača, Rusije, veoma teško biti da se popune skladišta i međusobno isporučuje gas.
Koju ulogu igra Nemačka na gasnom tržištu EU?
Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u Evropi i važna tranzitna zemlja. Kroz nju se energent transportuje i Severnim tokom, ali i drugim gasovodima. Šta bi se dogodilo ako Nemačka ne bi više dobijala ruski gas? Da li bi ona morala da gas koji dobija iz Norveške ili Holandije propušta dalje prema drugim zemljama, čak i ako u samoj Nemačkoj vlada nestašica?
Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) trenutno sa susednim zemljama dogovara bilateralne sporazume o solidarnosti za isporuke u kriznim situacijama.
"Moramo da analiziramo i utvrdimo šta će se tačno događati, kada se proglašava stanje nestašice gasa, u kojim zemljama, koji su koraci. Tako da tačno znamo šta se događa", izjavio je Habek prilikom posete svom češkom kolegi Jozefu Sikeli.
Nemački ministar je sa češkom vladom postigao sporazum.
"Nestašicom se mora upravljati zajednički kako pojedinačne zemlje ne bi bile preopterećene. Češka, recimo, gas dobija gotovo isključivo preko gasovoda kroz Nemačku. I Poljska dobija gas preko Nemačke, iz Severnog toka. Švajcarska je potpuno zavisna od isporuka gasa preko Nemačke", kaže Habek.
Da li će prilikom isporuka gasa u EU da funkcioniše "solidarnost"?
Uredba Evropske unije "SOS" predviđa da gas mora da bude ponuđen samo onim zemljama koje su proglasile kriznu situaciju i koje su preduzele sve da smanje potrošnju. Kupovina i prodaja gasa trebalo bi i dalje da bude regulisana delimično preko privatnih, a delimično preko državnih snabdevača, što je u kriznim vremenima kompleksan postupak.
Ideju o određivanju gornje granice za cenu gasa, što je predložila Italija, Evropska unija za sada odbacuje kao kontraproduktivno rešenje. Bugarska, koju ruski Gasprom bojkotuje, i dalje propušta ruski gas u Srbiju i Mađarsku koji dolazi preko gasovoda Turski tok. Da li bi to u slučaju krize i dalje tako funkcionisalo?
Mađarska je proglasila krizno stanje i zabranila svaki izvoz energenata, dakle potpuno se oprostila od solidarne zajednice. Stručnjak za energiju Georg Cahman iz briselskog trusta mozgova Brojgel, smatra da to nije pametan potez.
"Za jednu zemlju bez luke, s potrošnjom od deset milijardi kubnih metara i skladištima kapaciteta tri milijarde kubnih metara, nisam siguran da je to pametna odluka", ocenio je Cahman na Tviteru.
Evropska komisija je zemljama članicama odavno preporučila da sklope bilateralne sporazume o solidarnim isporukama, jer nekakvo centralno upravljanje iz Brisela o kvotama i sličnom – ne postoji. Nemačka je do sada sklopila sporazume s tri zemlje: Danskom, Austrijom i Češkom. Sporazumi su postignuti i između Litvanije i Letonije, Estonije i Letonije, Finske i Estonije, Italije i Slovenije.
Kompleksni su i vlasnički odnosi snabdevača gasom na tržištu EU, gde su česta prekogranična suvlasništva. Tako je recimo Finska država-suvlasnik najvećeg isporučioca gasa u Nemačkoj. Pitanje je, ko će koga da da spasava ako privatne firme dospeju u krizu?
"Glavne probleme neće rešavati ni koordinacija između država članica, ni planovi Evropske komisije, smatra poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber. Gasa je jednostavno suviše malo, tako nećemo prebroditi zimu", izjavio je Ferber, inače član bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).
Šta preduzimaju članice EU da bi sprečile krizu?
Intenzivno se traže alternative. Baltičke zemlje i Nemačka nade polažu u tečni prirodni gas sa Bliskog istoka ili iz SAD, koji bi trebalo da stiže preko plutajućih LNG-terminala, ali koje bi tek trebalo izgraditi. Italija kupuje gas u Alžiru i Azerbejdžanu. Dodatne količine tog energenta iz Norveške, Velike Britanije, Alžira i Holandije kupuju se po cenama koje nastavljaju da rastu.
Sve to, međutim, neće biti dovoljno da se kratkoročno nadoknadi nedostatak isporuka ruskog gasa, smatraju u Evropskoj komisiji. Zato Brisel poziva na štednju i ograničavanje potrošnje gasa u nekim javnim ustanovama. Nemački ministar privrede Rober Habek pritom je nedavno izjavio da u snabdevanju gasom privatna domaćinstva ne bi morala nužno da imaju prednost nad industrijom.
Da li će biti promenena pravila EU?
Evropska komisija će ove sedmice predstaviti krizni plan. U njemu je predviđeno da proizvodnja struje u termoelektranama na gas ima prednost nad privatnim domaćinstvima koja taj energent koriste za grejanje i kuvanje. Industrija koja koristi gas bi za sada trebalo da ima manji prioritet.
"Pravila EU bi morala da budu promenjena, jer su ona sastavljena za slučaj kratkotrajnog prekida u snabdevanju u pojedinim zemljama, a ne za opštu nestašicu", ocenjuju u nemačkom Ministarstvu privrede.
Takođe, Evropska komisija želi da propiše da se zgrade javnih ustanova i radna mesta greju samo na 19 stepeni. Platforma za zajedničku nabavku gasa više članica EU jeste dogovorena, ali ona još ne funkcioniše.
Evropska komisija polazi od toga da se štednjom energije u privatnim domaćinstvima i preduzećima može nadoknaditi trećina gasa iz Rusije. A šta je s preostale dve trećine? O tome bi ministri energetike EU trebalo da razgovaraju na vanrednom sastanku za desetak dana.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
3
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 4
Tinkerbell
MMM
akademik
živela Srbija !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar