Da li EU ima plan za gasnu krizu: Kako prebroditi zimu?

Bilateralni sporazumi o solidarnosti, štednja i promena pravila. Evropska unija se trudi da ublaži krizu sa snabdevanjem gasom. Pitanje je, međutim: šta ako gasa jednostavno bude malo?
Da li EU ima plan za gasnu krizu: Kako prebroditi zimu?
Foto: Pixabay
Koja pravila važe u Evropskoj uniji ako ne bude dovoljno gasa?
 
Ako Rusija nakon završetka redovnog remonta gasovoda Severni tok ne nastavi s isporukom gasa, u Evropskoj uniji počinje da se primenjuje smernica za snabdevanje gasom iz 2017. godine pod oznakom "SOS" (Security of supply). Prema toj smernici, sve članice Evropske unije morale bi da imaju krizne planove i sistem upozoravanja u tri stepena. Problem je u tome što nisu sve vlade zemalja EU obavile taj domaći zadatak, piše Dojče vele.
Članice EU podeljene su u regionalne grupe koje zajedno snose rizike. Jedna grupa su tako baltičke države i Finska, dakle zemlje koje su do sada potpuno zavisile od ruskog gasa i koje su delom već potražile alternative.
 
U drugoj grupi su Portugalija, Španija i Francuska, koje koriste malo ruskog gasa i obustavljanjem isporuka ne bi bile direktno pogođene. U slučaju krize članice Evropske unije obavezuju se da će "solidarno" da se pomažu, odnosno da će međusobno da isporučuju gas i razmenjuju informacije.
Osim toga, članice EU bi trebalo da pre početka sezone grejanja svoja skladišta gasa napune najmanje do 80 odsto ukupnog kapaciteta. Problem koji uočavaju mnogi stručnjaci i političari jeste da će, u slučaju obustavljanja isporuka od najvećeg dobavljača, Rusije, veoma teško biti da se popune skladišta i međusobno isporučuje gas.
 
Koju ulogu igra Nemačka na gasnom tržištu EU?
 
Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u Evropi i važna tranzitna zemlja. Kroz nju se energent transportuje i Severnim tokom, ali i drugim gasovodima. Šta bi se dogodilo ako Nemačka ne bi više dobijala ruski gas? Da li bi ona morala da gas koji dobija iz Norveške ili Holandije propušta dalje prema drugim zemljama, čak i ako u samoj Nemačkoj vlada nestašica?
 
Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) trenutno sa susednim zemljama dogovara bilateralne sporazume o solidarnosti za isporuke u kriznim situacijama. 
 
"Moramo da analiziramo i utvrdimo šta će se tačno događati, kada se proglašava stanje nestašice gasa, u kojim zemljama, koji su koraci. Tako da tačno znamo šta se događa", izjavio je Habek prilikom posete svom češkom kolegi Jozefu Sikeli.
 
Nemački ministar je sa češkom vladom postigao sporazum. 
 
"Nestašicom se mora upravljati zajednički kako pojedinačne zemlje ne bi bile preopterećene. Češka, recimo, gas dobija gotovo isključivo preko gasovoda kroz Nemačku. I Poljska dobija gas preko Nemačke, iz Severnog toka. Švajcarska je potpuno zavisna od isporuka gasa preko Nemačke", kaže Habek.
 
Da li će prilikom isporuka gasa u EU da funkcioniše "solidarnost"?
 
Uredba Evropske unije "SOS" predviđa da gas mora da bude ponuđen samo onim zemljama koje su proglasile kriznu situaciju i koje su preduzele sve da smanje potrošnju. Kupovina i prodaja gasa trebalo bi i dalje da bude regulisana delimično preko privatnih, a delimično preko državnih snabdevača, što je u kriznim vremenima kompleksan postupak.
 
Ideju o određivanju gornje granice za cenu gasa, što je predložila Italija, Evropska unija za sada odbacuje kao kontraproduktivno rešenje. Bugarska, koju ruski Gasprom bojkotuje, i dalje propušta ruski gas u Srbiju i Mađarsku koji dolazi preko gasovoda Turski tok. Da li bi to u slučaju krize i dalje tako funkcionisalo?
 
Mađarska je proglasila krizno stanje i zabranila svaki izvoz energenata, dakle potpuno se oprostila od solidarne zajednice. Stručnjak za energiju Georg Cahman iz briselskog trusta mozgova Brojgel, smatra da to nije pametan potez.
 
"Za jednu zemlju bez luke, s potrošnjom od deset milijardi kubnih metara i skladištima kapaciteta tri milijarde kubnih metara, nisam siguran da je to pametna odluka", ocenio je Cahman na Tviteru.
 
Evropska komisija je zemljama članicama odavno preporučila da sklope bilateralne sporazume o solidarnim isporukama, jer nekakvo centralno upravljanje iz Brisela o kvotama i sličnom – ne postoji. Nemačka je do sada sklopila sporazume s tri zemlje: Danskom, Austrijom i Češkom. Sporazumi su postignuti i između Litvanije i Letonije, Estonije i Letonije, Finske i Estonije, Italije i Slovenije.
 
Kompleksni su i vlasnički odnosi snabdevača gasom na tržištu EU, gde su česta prekogranična suvlasništva. Tako je recimo Finska država-suvlasnik najvećeg isporučioca gasa u Nemačkoj. Pitanje je, ko će koga da da spasava ako privatne firme dospeju u krizu?
 
"Glavne probleme neće rešavati ni koordinacija između država članica, ni planovi Evropske komisije, smatra poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber. Gasa je jednostavno suviše malo, tako nećemo prebroditi zimu", izjavio je Ferber, inače član bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).
 
 
Šta preduzimaju članice EU da bi sprečile krizu?
 
Intenzivno se traže alternative. Baltičke zemlje i Nemačka nade polažu u tečni prirodni gas sa Bliskog istoka ili iz SAD, koji bi trebalo da stiže preko plutajućih LNG-terminala, ali koje bi tek trebalo izgraditi. Italija kupuje gas u Alžiru i Azerbejdžanu. Dodatne količine tog energenta iz Norveške, Velike Britanije, Alžira i Holandije kupuju se po cenama koje nastavljaju da rastu.
 
Sve to, međutim, neće biti dovoljno da se kratkoročno nadoknadi nedostatak isporuka ruskog gasa, smatraju u Evropskoj komisiji. Zato Brisel poziva na štednju i ograničavanje potrošnje gasa u nekim javnim ustanovama. Nemački ministar privrede Rober Habek pritom je nedavno izjavio da u snabdevanju gasom privatna domaćinstva ne bi morala nužno da imaju prednost nad industrijom.
Da li će biti promenena pravila EU?
 
Evropska komisija će ove sedmice predstaviti krizni plan. U njemu je predviđeno da proizvodnja struje u termoelektranama na gas ima prednost nad privatnim domaćinstvima koja taj energent koriste za grejanje i kuvanje. Industrija koja koristi gas bi za sada trebalo da ima manji prioritet.
 
"Pravila EU bi morala da budu promenjena, jer su ona sastavljena za slučaj kratkotrajnog prekida u snabdevanju u pojedinim zemljama, a ne za opštu nestašicu", ocenjuju u nemačkom Ministarstvu privrede.
 
Takođe, Evropska komisija želi da propiše da se zgrade javnih ustanova i radna mesta greju samo na 19 stepeni. Platforma za zajedničku nabavku gasa više članica EU jeste dogovorena, ali ona još ne funkcioniše.
 
Evropska komisija polazi od toga da se štednjom energije u privatnim domaćinstvima i preduzećima može nadoknaditi trećina gasa iz Rusije. A šta je s preostale dve trećine? O tome bi ministri energetike EU trebalo da razgovaraju na vanrednom sastanku za desetak dana.
  • Tinkerbell

    18.07.2022 17:39
    Jel imamo mi plan za nas, to ti meni kaži, mani me praznih priča sirotinjskih.
  • MMM

    18.07.2022 14:08
    ...
    Koga briga za EU, samo su jamu kopali, nek se snalaze! Imamo mi nasih briga.
  • akademik

    18.07.2022 14:01
    evropa
    vodi politiku ko tadić i jerema , daj da mi uradimo šta nam kažu ameri a posle šta bude ... mi smo gazde poslušali ! E SAD mi imasmo sreće što pobedi Vučko , šta će EU , JEDINO da Vučko postane predsednik Evrope !
    živela Srbija !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.